Otadžbina

598

ЗЛОСЛУТНИ БГОЈ

25?!..." поче Мојсило, док га из небуха прекиде један глас иза стола једног према гвему : „Ама јуче био прстеп и исиит Савци!" Мојсило се трже као да га нешто секну. „Којој Савци?" упита радознао један гост за истим столом. „Савци Николиној..Кадторече Мојсилу се окрете каФана у наоколо. — „Испросила сенастави онај: „за Момчила Иерићева. У недељу сад биће свадба." „Нек јојје сретно," рече трећи гост. „Красан момак, а чуваран." Пупавац само клону као убијен. Извадп из џепа 25 гроша иа пружи и не знајући шта ради келперу. „Платили сте мало час," одговори овај. „Ех, ех!" рече Мојсило расејаио: „25 гроша би, је ли?" „Јест!" одговори келиер. Сиромах Мојсило диже се у своју собу. Замишљеи бијаше окрепуо у шупу, па дошав до врата трже се и обазре да га ко ие види, на што се каФеџијина слушкиња гласно закикота. Он се врати па пође уз басамаке. „Прстенована, свадба, 25 гроша, дарови!" све му се то збркало у глави и само бучи. Поче бројати ни за што ни кроз што басамаке и паброја иа велико своје изненађење и ту 25! Иође у собу и ногледа нумеру, коју се до сад пикад није сетио да иогледа, кад и ту ЈМз 25! Баш тај ће му број дохакати најпосле.. .. Ода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна хпто ода и како ода.. . Дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен. Упали свећу и извади кесу па нреброји паре — само још 25 гроша!!.. „Ружпо, све се истроши. Хеј, Бранко, Бранко! Откуд сад баш да оде?!" поче Мојсило гласно викати одајући по соби. „Да је барем он овде, па би се можда могло и покварити..." И ту се сирома Пупавац удуби у дубоке мисли.. .. Између многих мисли паде му и то на ум, како је вечерас неколико пута прошао испред Савкине куће. „Аха! За то ли су ополике девојке биле код н>е?! к Дрекну и учиии: „Хуј!" После