Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН

605

високом оградом беше дубок ров ади. без воде. Сад загакрипаше тегака окована врата која су стајала на једпом озидаиом исиатку на свод , и кроз отворепа врата уђогае иутници у један подугачак мрачан ходпик па свод у који је свстлост улазила само кроз узане мазгале у зидовима кроз које се бацале стреле и камење при обрапи тога иролаза. Из тога ходника уђоше путници у друго или средње двориште, које је такође ишдо око целога двора. У њему беше тркалиште за јуначке игре и витешка веџбања младих двАрана краљевих, у п.ему беше врт засађен великим шумским дрвећем са дебелим хладом за уморне јунаке, у њему беху „неривоји", кухинске баштице за варива и зелен , у којима је ваљда била и која лејица појетичнијега биља , које су неговале нежне ручице краљичиних дворкињица. У средњем дворишту нађе отац Андоније пуно витезова где гађају стрелама у белегу, а младе двородржице служ,е им господску малвасију у сребрним кондирима. Кад видеше оца Андонија, сви му притрчаше радосно кличући: — А гле оца Андонија! Зар тебе огласи стражарева труба ? — Добро дошо, оче Андопије! - Благослови, оче! — А, гле! Зар ти похвата ове тице ? Е није друга, истииа је, да су у свете цркве« дуже руке него и у самога краља! И сви редом стадоше љубити руку оцу Андоиију и нитати се с њиме за здравље. Зид између средњег и унутрашњег дворишта није био врло висок. Осем тога земљиште унутрагањег дворишта беше много узвишеније од средњег, тако да се цела сцена између оца Андонија и витезова могла видети с прозора краљевога двора. ОТАЏБННА I. 39