Otadžbina

614

БОГИШИЋ

али то све без икаквог систематичног реда, а без тога не може се ни помишљати на какву год ма и ириближну потпуноћу. Али с друге стране тако је исто нојамно, да се ни система гроФа Сперанског не може применити у Црној Гори, јер таква система претиоставља грдну гомил у закона из прошлости, које ваља само приредити у свезу, и ако где затреба попунпти, а у Црној Горц пема готово никаквих подобиих извора. Све јевропске државе усвојиле су сад нри састављању закона облик засебних група као најудеснији и најцелисходнији. И сама Инглеска, која у пређашва времена није хтела да зна ни за римско право ни за правне уредбе на јевропском копну, и у које се течајем векова беше нагомилало силество јуридпчке грађе, била је приморана у најновије доба, да састави сиецијалне законике, барем за неке гране правничкога живота. Друго. Језик законски треба да је такав да га свако разуме, да јс коикретан, да избегава све излишне аистракције. Иначе законе не само не ћз разумевати неписмени народ него ни сами судци. И ако се брзим умножавањем школа непрекидно увеличава број писмених људи у Црној Горн, опет она за дуго не ће имати у својим судовима довољно правника. Треће. На унутраишој економији и расиореду грађе трсба као и на сиољашњем облику да је иотиуно научни карактер. Четврто. Закони треба да су удешени тако, да уштеђују излишна иискарања, а оист да не крње контролу над суђењем. У свима западннм државама је главно под унливом црквенога права владала искључиво нисмена Форма суђења скоро до пајновијега доба, сад се види противуположена струја, која тежи томе да се пискарање сведе на оно бзз чега се никако не може бити. У самој Немачкој где је нискарање цветало у сва времена опажа се поменута струја у најновијем званичном Еп1\уш ^ ејпег с1еи18сћеп Сху11ргосе880г<1пип§' (ВегНп, 1872.) Овде су радп краткоће побројана само она општа начела но којима, но мишљењу г. Богишића, треба да се управља сваки законодавац у Црној Гори, већ при ночетку свога носла, а којих се често слабо придржавају у подобпим случајевима, и у много већнм државама. Према озпаченим начелима и према суштини самога рада, који је повереи г. Богишићу он мисли да га ваља поделити на три одељка: а) Нроучавање правних и других животних одношаја у Црно.ј Гори. б) Одредба основних начела за засебне ираине институте.