Otadžbina

БОГИИШЋ

615

в) Редакција самих закоиа (о чему је у осталом још раио овде говорити). Што се проучавања правгшх и других животних појава у самој Црпој Горп тиче, то г. Богишпћ мпсди да га треба овако раздедити: Прво. Најпре ваља саставити опширан, подробаи и систематички програм у облнку питања (циезМошшге) за распитивање о свима правним, административним, црквенским, економним, друштвеним и другим одношајима, који постоје данас у Црној Гори и у земљама које пристају уз њу. Питања ваља удесити тако да се из одговора мо;ке сазнати, ие само како су дотичнн одношаји даиас, него и како су пре биди, из чега и рашта су се до сиог данашњег стања развиди. Друго. Ваља са таквим програмом питати људе који потанко знаду црногорски живот у опште и нарочито који се баве судским и адмииистративним иосдовима. На основу истих иитања и покунљених црногорских одговора ваља раснитивати даље у Херцеговини н Арбанашкој. Треће. Ваља разгдедати гдавне пресуде судске и административне праксе прошдих година на основу иротокода, судских и административних аката, који се чувају у архиви сенатској и другим земаљским судским заводима. Четврто. Ваља проучити све до сада издане законе и правида, и то како опа што су до сада замењена другима тако н она која су и сад у пуној власги, заједно с побудама које су биде меродавне при издавању, измењивању и замењивању њиховом. Пето. Ваља иоходити седнице у сенату, када се у њима држе судска ислеђења и саветовања, када се изричу пресуде, када се размишља о административним посдовима, како би се на делу упознато са судском и административном практиком, осем тога ваља назити на све важније појаве у опнггзм и посебном животу црногорском, и па њихову узрочну свезу. Шесто. Треба путовати по Црној Гори, и по суседним земљама, да би се непосредно упознало са судском гтраксом у нижим инстаицнјама, у „капетанским" и окружнпм судовима, и како би се упознало с народним животом у разним црногорским крајевима. По свршеном проучавању животних појава и местних едемената у самој Црној Гори, неопходно је нужно да се покдони најозбиљнија пажња јевропској закоподавној пракси и мишљењима која вдадају у науци, јер је само на основи тога дво.јакога носла могућно ноставити начелни темељ за поједине правничке институте. Да би се дошдо до тс мете, ваља: