Otadžbina

626

ГЛАВНН ПОЈМОВИ 0 ВОЈСДИ

наше народне пешадије, она је за сада такође једна, без икаквих видова. Међу тим нрема нашим ириликама од веднке би користи било, да се устроји одабрссна , нробравши људе способне но без уштрба састава главне пешадије. Но овоме могда би се устројити на сваку % бригаду (В батал.) главне, једна чета од 150 до 250 људи одабране аешадијс. Коњица. Код овог рода војске већ је другаче, јер има својих мана. Она с.е мора довијати: како ће надокнадити оскудицу у ватри; како ће се моћн боритн и у нспресецаном земљишту и из даљине и како ће моћн и одржати оио што отме. Заиста она коњица и ие вреди ведиког трошка и труда око ње, коју је кадра мада каква земљиштна нрепона, шака стредаца, да заустави. Ово иитање за прибдижавање пешадији решава коњица да ас најбоље, ако се поред даке своје опреме наоружа и пешадијским оружјем и њему обучи. Тако је постао драгунеки вид коњице, коме је истива гдавни носао коњички, но који у нужди може дејствовати и као иешадија, сишавши са својих коња. Овај вид постоји у свима војскама , и с дана у дан отимље више маха, особито како је најновија, Француско-пруска војна нарочито у биткама код Верте и Меца ноказала, да су јуриши коњице данас и теппш и да их са ведиком обазривошћу треба предузимати. За то дапас овдађује мишљење, да треба ие неки део но сва коаица да се приближи драгунској. Што неки наводе, да ће тиме коњица са свим онеспособити за сударну борбу, да ће изгубити свој коњички дух, јер јој не ће остати довољно времена за обуку, — то није истина. Овдашни погдед на коњичка правида службе и на учења кроз трогодишњи рок службе уверава нас, да ће доста остати времена и за нраву кољичку службу, тим пре, што се ни у драгунском учењу не иште пешадијско савршенство, но вештина, само преко нужна. Осим драгуна, данас постоји другп вид коњице, ко.ји се зове улански или коиљанички. Овај вид губи с дана у дан своју важност због неспретног оружја, па и у онаквим државама , гди има области и округа, у којима је народ од природе вичан овом оружју, као што су Нољаци и Козаци. Трећи је вид коњице хусарски наоружан само сабљама. Ово је најупотребљивији вид чисте коњице. На посдетку надазимо у неким војскама још четврти вид кирасире иди оклоинике. Ои се саставља из великих људи и коња и коњаници имају леђа и прси обложене металним оклоиом, а на глави имају ведики метални шлем. Не треба ни објашњавати, да овај тешки и скупи вид коњице нема вредности данас и за-