Otadžbina

ГЛАВНИ ПОЈМОВИ 0 ВОЈСЦИ

627

држао се у неким нелшшм војскама само но имену а у неким, Руској и Пруској у врл.о малом броју, више успомене ради на прошла времена и т. д. И тако набројасмо 4 вида коњице. Но строго узевши само два, заслужују то име, а то су драгунски, и.1и лаки, који је одређен за борбу и пешке из лаких људи, малих коља, да би се могао што брже да креће. У други вид дошла би линијска коњица, на ма како да је наоружана. Она би се употребила и за јурише у боју. Турска има само лаку коњицу и то ове видове: Сиахијски, наоружан сабљама и ииштољима. Износи око 7 4 цеде коњице. Драгунски (по имену само), иаорузкан као спахијски. Такође је 7 4 коњице. Линијски (копљапички), наоружан копљима. Износи око 7» целе коњице. Драгунски линијски (прави) наоружан штуцевима. Износи 1 / в коњице. Како су нрва два вида једнака то у самој ствари Турска има 3 вида коњице: хусарски, који износи око Ч 2 целе коњице, коиљанички и драгунски. Као што видимо драгуни су врло сдабо заступљени. Но ову ману мисле да откдоие тиме, што су неким стрељачким батаљонима дали коње, а иамера је и са свима осталим то да учине, те тако нешадији да даду што већу брзину. Оио би био нови вид и то уираво не коњички но пешадијски, јер он дејствује само пушком као и остала пешадија, а коњи служе само за бржн пренос с места на место. - На тај начин они су остварили прелаз пешадије у коњицу п овнм путем пре се може дозволити деоба пешадије на два вида. Овај вид или летс&а пешадија, за балканско војиште од велике је користи. Ми знамо да је и Наполеон Бонапарта пео пешаке па коњаничке коње, те их брзо слао, кад је било нотребе. Еод насје сваколика коњица једнака, наоружана сабљама и револверима н пнштољима, дакле је хусарска. Међу тим лако је разЈмети, а већ је и јавно уверење, да сву нашу коњицу ваља претворити у драгунску. Артилерија. У колико је ватром и рушећом снагом јака у битци, стојећи на месту; у толнко је ван тога једностраиији род војске, и од коњице. Еод њега је главно, тои, мртва машипа којој се људи, као служитељи, придају. Јасно је, да се мртва машина не може тако довијати према приликама као животно, но ако се хоће за разне цељи и у више ирилика да употреби, мора се сама више и прекрајати и дотерииати, т. ј. делити иа више