Otadžbina

ДЕМОКРАЦИЈА

96

Сви ти разлози, који су на основу органске теорије изнесени против начела народног суверенства, стоје и падају заједно са самом том теоријом. Ми мислимо да емо, колико нам је простор допустио, бар у крупним цртама иоказали неоснованост и погрешност те поменуте теорије, а кад је тако, онда не може стојати ни оно, што је иа темељу њеном саграђено и што је из ње изведено. У осталом баш и сами они писци, који државу одређују као организам и који изводе да се мисао народне суверености са том природом државе не слаже, и сами ти писци не могу никако да избегну, а да местимице не признаду оно, што баш доказује основаност те мисли на супрот њиховој теорији и њиховом доказивању против ње. Тако нре свега онај исти Блунчли , чије смо мишљење горе навели и који држи да је начело народне суверености тиме до ноге побио , тај исти писац на другом месту каже 5 изречно: „Јер фундаменат (основа), на коме се свака истинска монархијска власт, у супротности према деспоцији, оснива, то је новерење и оданост народа и ириродни извор сваке цивилизоване државне власти јесу оне силе, које у народу леже." Па тако исто Холцендорф 4 вели како „државна власт . .. без обзира на начин и парницу свога постанка, добива иравну санкцију свога опстанка иризнажмнарода, који је дошао до самосвести." Најзад да наведемо још Мола 5 који каже: „Правна је основа државној власти она иста, на којој и сама држава почива, а то је животни назори и иотреба народа; . .. у теокрацији н. п. оснива се државна власт на божијој заповести; у патримонијалној држави на домаћој власти онога , око кога су се поједини, којима је требала заштита искупили; у иравној држави новога времена оснива се држ. власт на заједничкој слободној вољи чланова те државе." 3 В^аа^отбг^егћисћ, &г1. МопагсМе, VI. В<3. стр. 737. 4 Баз (1еи<;8сће УегГа8вип§8гесћ(; (Епсус1орасНе (1. КесМбчазвепзсћ. I. ТШ. 1873). §. 3. стр. 787. 5 Епсус1орас11е (1ег 84аа4ат88еп8сћаИеп, §. 11. стр. 71. у прим.§. 15. стр. 107. ОтАЏБИНА II 7