Otadžbina

'1

96

ДЕМОКРАЦИЈА

рићемо се кад и. пр. погледамо како један од већ поменутих најглавнијих пронадазача и заступпика органске теорије оцењује и побија начело народне суверености. Ми ту мислимо Влунчлија. Говорећи о ономе научном „мишљењу к које народу као целини приписује суверепост, тај иисац каже, како се то мишљење за плеће тиме у ту чудну иогрешку, „да приписује највишу државну моћ оним класама народа, које у „иолитичком организму" заузимају иотчгтен положај , јер те су класе већина и тако онда уздиже политички неодликоване класе над вишим класама, оне , над којима се влада , меће изнад оних , који владају. И тако оно ногама даје место главе, а глави место ногу и тиме изврће природпе одношаје !" 2 Такво је дакле то оштроумно побијање начела нар. суверености од стране тога заступника органске теорије. Наравио, кад је већ држава пеки „организам," који је сам од себе израстао и развио се, онда тај организам мора имати своје удове, своју главу, руке, иоге и т. д. и ту онда да богме да има пеких извеспих класа, којима је у томе организму већ означено њихово вечпо и непромепљиво иотчињено место, оне су ноге тога организма !• Доиста тоје веома духовита научна дистинкција! Уосталом ко пристаје уз органску теорију и државу одређује као некоорганско тело, тај разумесе може и до таквих закључака доћи и држати да су они иотпуно основани. Али у томе је баш још један нови доказ, како је органска теорија погрешна , кад се и такви закључци могу из ње извести. А кад би се запитало, на чему се оснива та подела у неке више и потчињене класе откуда изводе више класе своје право на владу, а ко је одредио „нижим" класама њихову сталну и непрестану потчињеност, онда се разуме се на то одговара: да је то све „органским" путем тако постало и израсло , да сам појам државе као организма то са собом доноси и да је по томе то „природни одпошај," кога начело народне суверепости обрће и ремети. 2 В1ип48сћП, АП^ет. 8(:аа<;8гесМ II. Вс1. стр, 4.