Otadžbina

"98

ДЕМОКРАЦИЈА

Па кад се сад узме у обзир ово што су тж писци као главни заступници органске теорије, а главни научни противници начела народне суверености изречно и јасно признали, онда нам се одмах и само намеће питање: па шта је тим научницима помогло све њихово теоријско мајсгорисање и мудровање , све њихово обртање и обигравање око језгре самога питања, шта им је помогло све њихово теоријско натезање са тавним , а међу тим привидно по звуку веома дубоким и ученим Фразама, као што су „органски," „организам" и т. д. — шта им је све то помогло кад они најзад дотерани до језгре самога питања и саме ствари , ипак морадоше признати да је „народ природни извор сваке цивилизоване државне власти," да се та власт у правној држави оснива „на заједничкој слободној вољи чланова" итд.! Па зар они тиме нису казали баш управо оно исто, што хоће да се каже и што се разуме под начелом народне суверености? Узмимо н. пр. оно, штојеказано у уставу белгијском, у члану 25. који гласи: „Тои8 1ез роиуо1Г8 бтапеМ с1е 1а паИоп* иу комеје доиста проглашено начело народне суверености, 1 па ћемо одмах видети, да у томе члану није казано ништа друго, до оно, што су и поменути писци изрекли. Дакле по томе излази, да и сами ти научни противници поменутога начела пошто су се по имену и формално изјаснили против њега и пошто су напрегнувши сву своју учену темељитост мислили да су га потпуно заменули и побили својом ново пронађеном органском теоријом, да ,они ипак најзад у самој ствари признају оно, хито садржи у себи она мисао, против које они по Форми војују. Но сад је на реду да овде споменемо још два новија 1 В. о томе члану белгијског устава међу осталима М. Р. Ј. Вез^Нуеаих, Тгаће Зе (ЈгоН рићНс, 1оте III. стр. 230. где тај писад наводећи тај члан вели: »Ба СопаШи1;шп соштепсе раг роаег 1е §гап(1 рг1пс1ре <1е 1 а 8 о и V е г е п а 14 е Ли р е и р 1 е.« Па онда К. ВЈеЛегтапи, <Ие КергазепЈаМтуег&ввип^еп тћ Уо1к8Тгаћ1еп (^еГрг^, 1864) који такође каже: „(Ие 1)е1^18сће УегГазаип^ ћекеппк 81сћ ги Дет египс18а12е <1ег Уо1к88оиуегапеШ4." (Стр. 147).