Otadžbina

100

ДЕМОЕРАЦИЈА

Заслуга је поменутих писаца, Франца и Стајна, што су се у ведикој мери отресли тога наслеђеног рационалистичког метода, који је већином износио на среду таква учења у државној науци, која нису могла имати никакве реалне садржине ни значења у себи ; а и како су могла имати тога значења и садржине, кад је по томе означеном методу била увек главна ствар наћи и поставити неку самовољно смишљепу државну идеју, па онда из ње само изводити логичке закључке, при којима се није разбирало да ли они одговарају реалним захтевима самога државног живота, негоје ваљало само да одговарају на врху постављеној деФиницнји о држави. Међу тим те деФиниције нису никако обухватале целокупно реално биће државе, оне су биле непотпуне и погрешне, што се најбоље види по шареној великој разноликости тих одредаба о држави, ' јер скоро сваки државни философ даје друкчију деФиницију. Но томе се не треба чудити, пошто су те све државне идеје и деФиниције поницале из ума; а тај је чисти ум друкчије говорио из Еанта, друкчије из Фихта, друкчије из Хегла, Шелинга и т. д. Па где су онда те „вечне" истине, које је ваљало да истичу из ума? Са разним философским системима мењала се увек и сама наука о држави и тако у њој не могаше да буде ништа стално и утврђено. А тога не може никако ни бити, докле се год у науци о држави не буде обзирало на истински државни живот, те се не буде она оснивала на проматрању и анализи самога тога живота. У томе су обзиру баш Стајн и Франц напредни.ји од оне већ поменуте гомиле писаца о државиој иауци и државном нраву, што су они у својим испитивањима о тој стзари ударили другим путем , што су дакле узели пре свега нов метод, те су покушали у место априористичких конструкција да изнесу на среду на брижљивом проматрању основану физиологију државе и њенога живота. И тим су путем они дошли нарочито до једног веома важног момента у целоме испитивању о држави, који моменат пре