Otadžbina

ДЕМОКРАЦЦЈА

101

тога ни један од поменуте гомиде писада није никако ни узимао у обзир. А та се ствар састоји у томе, што су та два писца дошла до тога увиђеља, да ће наука о држави једнако висити у ваздуху и имати веома малу практичну реалну вредност дотле, док се не буде у вој темељитије и изближе разгледао одношај између државе и онога, што се зове друштво и утицај, што га имају друштвене чињенице и друштвени покрети на саму државу и њену целокупну организацију. То је увиђење свакојако добитак по науку о држави. На тој се тачци морамо мало задржати, јер ту имамо посла са научним Фактом од великог замашаја. Докле је државна ФилосоФИЈа била у тој огромној заблуди, да у државноме друштву гледа само у атоме раздробљену гомилу потпуно одвојених засебних индивидуа, које тек државни устав доводи у неку свезу, докле та филосоФија не имаде никаквог другог схватања о постанку, о живој реалној садржини и о задатку државе до тога само, да је држава састављена непосредно из појединих и усамљених личности , дотле беше у државној науци потпуно немогућан и непознат и сам појам о друштву људском, као о неком засебном облику људбке заједнице. Тек у најновије доба дошло се до тога увиђења, да међу појединцем и државом има још нешто у средини, што има свој особеии живот, своје особено значење и што заслужује, да се посебице испита. Већ сам ток и завршетак велике Француске револуције показао је најочевидније јевропскоме свету, да некаква умна „природа" човекова — да оно апстрактно „ја" из кога је некадашње природно право државу саградило — не припада истинскоме свету, да у ствари не постоји, него да је на против сваки народ унутарње подељен и распоређен према иривреди и државини материјалних и умних добара, која су одређена за то, да их човечанство прибавља и ужива.' А то значи да сваки народ ос.им политичке организације, дакле осим државе, има још ' Види К. 6пе184, 8е1%оуегптеп1, Соттипа1тег&88ип& и. Уег^аНип^з§епсћ(;е т Еп§1апс1 (ВегНп, 1871). стр. 879.