Otadžbina

ДЕМОКРАЦИЈА

103

питању нису никако ни водиди рачуна, а међу тим је баш одговор на то питање од пресудног значева по саму науку о држави, по правилно схватање и решење оних проблема, који највећма искршавају у данашњем државном животу, у опште по целу политичку будућност нашега доба, И ако је то неоспорна заслуга неких новијих писаца, што су основали посебну науку о друштву, која мора стати ув науку о држави и шњоме упоредо корачати, то ипак тиме беше тек половина посла учињена. Јер као што беше велика обмана мислити, да су у појму државе обухваћени и исцрнени сви разнолики облици људске заједнице, тако је исто с друге стране и то сасма погрешно, кад се разлика између државе и друштва тера до потпуног, Формалног одвајања и цепања једног од другога. Тек кад се испита и одреди њихова међусобна свеза и њихов узајамни утицај, онда ће тек моћи да се разуме и да се реши оно „што одвојена доктрина о „држави" и о „друштву" не може да реши : практички проблем, о чијем решењу Немачка сумња, Француска очајава као што веома лепо каже Гнајст. 9 Дошавши до тога убеђења, поједини су научници у новије време доиста покушали да изуче и обележе узајамни утицај и одношај између државе и друштва, да одреде да ли се покрет и развитак друштва, да ли се разне поступне мене у социјалном строју доиста дотичу политичке организације, или је тај државни строј нешто засебно, што стоји изнад свега тога социјалног кретања и колебања, недирнуто и непроменљиво, што живи и што се управља својим сопственим одвојеним животом. Тај је тешки покушај од стране разних писаца чињен са неједнаким успехом. Кад на пр. К. Франц одређује одношај између државе и друштва тиме, што га упоређује са одношајем између мужа и жене, те по томе казује, како држава има

9 ВеЦдоуегптеп*, Соттипа^егГазвипЈ* е!с. т Еп§1ап(1, стр. 885. — То исто је са свим умесно приметио и К. Р г а п 1; г, Жа<;иг1ећге (1. 8{аа4еа, стр. 164. и 165.