Otadžbina

108 АЈДУК-ВБЉКО Па кад Срби до Мораве у то време одсгупе, Вељко се са Стевом Живковићем и нешто Срба затвори у Бањи. Турци их опколе и оии у сукобима обојида буду рањени. Тада им дође у номоћ Младен Миловановић, војни попечитељ, са пешто.војске. Кад Вељко помоћ виде, појаше коња, засуче рукаве; и сам самдит продре кроз Турке до своје браће, с којима се састане и договори с које ће стране они ударити, па се опет кроз Турке у Бању врати. Али у ноћ нехотично окине се у српској војсци једна пушка, од чега се породи такав неред даје та помоћ одступила. У тој војсци осем Младена био је и Вујица Вулићевић, смедеревски војвода. 1 1810 године, номажући руској војсци, која је под управом гроФа Цукато у Србију прешла бида, добио је од руског главнокомандујућег, за показану храброст, златну колајну. 2 Чим Неготин узе Вељко у своје руке, није више из њег ни излазио; Вељко и Неготин били су мртва стража Србијц од стране видинске: „Витештво је у сред Неготина, „Сједо бранит до посљедна часа, „Пак и онда умријети радо, „Срба д' образ овјечити зрацма, „И давриком и сиомена нјевком. 3 И ако се борио на више места по тимочкој крајини, и ако је био и у битци варваринској у којој се ранио , а вршио је службу на мртвој стражи поред саме Мораве, — опет је Вељку најмилије место пребивања био Неготин. Одавде је на очиглед Турцнма могао највећа јунаштва да чини и да им нркоси. На своме хату, а праћен својим побратимом Јанком и Абрашом и са неколико верних момака, крстарио је по турскоме логору, у ком је год правцу хтео, Турцп су му свуда пута градили. Један нут је гонио Турке и до саме капије града Видина. И тада, је, кажу, сабљом засекао градска врата, нека се до памтивека знаде, да је Ајдук-Вељко дотле допирао. Овај се знак, веле, и сада може да позна. Чувеног јунака видинског Дели-Кара-МустаФу, ранио је Вељко на мејдану п у Видии га одјурио, 4 и од тада постоји опа позната песма:

1 Повјесниц- српског иарода од Даиида Медаковића, књига III, стран. 230-233:

2 Правитедствујушчи совјет србски, стр. 40.

3 Тројебратство од Симе Мидутиновића, сарајдије стр. 20.

4 Годубица V, стр. 100.