Otadžbina

АЈДУК-ВЕЉКО

109

„Болан ми лежи Кара-Мусхаоа, „Болан ми лежи, оће да умре, Вељко је на врху куде своје имао чардак, који је звао БабаФинка, где је седео са својим јунацима, а Стана им служила љуту ракију, амберију. Да би Ајдук-Вељка могди и с друге стране денити, а не само на бојишту, ево јож неких података о њему: Носде добивене победе на Варварину сазвата је била скупштина у Београду, 1811 год. да се народне стварн уреде, а у исто време да се и неке распре међу старешинама извиде. Онда је и Вељко са својих 70 бећара дошао био. Тада су на скунштини биде дошле на њега тодике тужбе зарад његових насиља, и свакојаких погрешака, да су га биди иаумиди бацити у тамницу. Вељко скупи своје момке па им стане говорити: „Кад сам дошао амо, мисдио сам да ће ме питати, кодико сам рана задобио, кодико сам добрих другова изгубио, кодико ди је коња нода мном изгинудо, а они ме ево"нитају; кодико сам девојака пољубио; хајдемо ми одавде." Па да би га одвојили од Петра и Миденка, с којима се слагао, нареди се да татарин — улак један, на ознојеном коњу долети са гласом да су Турци у Ерајину упали. То је био најдакши пут, да се Вељко из Веограда удади, и он доиста одмах и отиде на тај глас. 2 1811 год. Вељко је из Бање, премештен за сталног војводу и команданта Неготина, где је са руском војском чувао Крајину и Видин узнемиривао. Тада је добио од Руса златну медаљу за храброст. Тада Вељко пошље главно командујућем руске војске Каменском, једну богату сабљу на дар, коју је у боју задобио ади му је овај поврати рекав: „да такву сабљу треба да носи онај, жоји је био кадар њу од Турака на мегдану задобити." 3 Када је 1812 године, на Камепољу, код манастира Враћевшнице у Рудничкој нахији држана велика скупштина, да се реши: оће ли се Срби с Турцима под неким повољним условима мирити, или у свези са Русима војевати, између осталих војвода био је ту и Вељко. Он није хтео да учествује у већању. Његов је посао био да појаше хата, да га витла по пољу пред војницима, и да виче „рат, рат!" И претећи Турцима рекао је. „Док сам ја жив не дам им Неготииа!" Разуме се, од јунака, као што је Ајдук-Вељко био, није се могло друго шта ни очекивати. 1

1 Новјесница српског народа од Дан. Медаковића, књига III, стр. 250.

1 Повјесиица српског народа страна 259.

1 Види чланак „Грађа за етнограФију и историју Србије" Панчевац календар за 1872, страна 63.