Otadžbina

110

АЈДУК-ВЕЉКО

Да пређемо на његову последњу јуначку радву. Кад је настунила кобна за Србију 1813 година ондајеАјдук-Вељку бидо у задатку, да брани уток Тимока и предаз Турака на тој страни. И онда као и вазда Вељко није хтео да напусти Неготин, и ако му је заповеђено бидо, да Пеготин остави и да се у планине повуче, 1 јер је сматрао да је стидно за њега, да се пред душманом укдони; он је држао да је непобедан, и да нема силе, која би му досадити могда. За то и јесте АјдукВелко нови Милош ОбилиК. Вељко дакде изабра Неготин као главну тачку, где ће Турдима отпор да даде. На својој куди Баба-Финки седио је он са дружином где му је Дидбер Стана сдужида вино и ракију препечену, а даутари веседиди њега и дружину. Кад му дође ћејф, појашио је хата и као ходуја са дружином нројурио је кроз Турке и са тим нападима мдого им досађивао и сметао да и даље у Србију продиру. Па то је тако и бидо докде год је његово јуначко срце у Неготину куцадо. Оно је веседидо све, уливадо војсци веру и поуздање у себе; његова храброст чедичида их је; а његов пример сдободио. И да Вељко не погибе Турци не би никад отеди Неготина. И доиста, Вељко је пред своју смрт, у Јудију месецу 1813 године потукао један пут Турке. 2 Ади, што је више даиа продазидо , то је и момака мање бивало и муниције нестајало, а Турци су се све већма примицали. Ево како покојни капетан Владимир Николић описује тадањи положај обе стране, српске и турске: „При опсади Неготина, Реџеп из Адакада био је командант јужне стране. Први дан дошди су Турци на брдо део од Кобишњице код Милошева моста; била мада чарка: наши уступе. Други дан Турци.сиђу с брда па опкоде Неготин. Трећи дан почели су градити шанац у Кривају (испод малог села). Реџеп у Сребрнцу, а везир од Србовла до Короглаша и Бадњева гради шанац. Шестог дана цернирају Неготин и саграде утврђења иа један пушкомет од наших шанчева." „Шанчеви су наши овакви биди; 1 шанац Мартиновићев (четвртаст); 2 до њега шанац Абрашов (квадрат); 3 шанац капетан Цветков (на Форму динете, петоугаоник); 4 шанац у јазбини округао са једним топом. Шанац у влашкој мали (АјдукВељков) био је јаког проФила са бркљачама и курјачким рупама."

1 Мемоари проте Матије Ненадовића страпа 277.

2 Дедоводни протокол Карађорђев , страна 218 и 219, писмо м. 1710 од 27 Јулија.