Otadžbina

ЛЈДуК-ВЕЉКО

111

„Свега у опконима Неготинским било је 13 тоиова." 1 Турци су се како који дан све већма српским ноложајима примицали. Најпосде су тако близу дошли били, да су се лично раснознавати могли. Баба-Финку Турци су из топова порушиди, ади се Вељко у подрум спустио, те опет пије и с Турцима се бије. Кад су му ђулад нестала, пунио је топове са кантарским ђулићима и гвожђуријом, па најпосле, казву, и талирима. Помоћ је у неколко маха искао, али помоћ још не долазаше. Овде би било место, да се која внше каже о томе, за што помоћ Вељку није послата, када му је нужна била, и када се знало, да је на важној позицији. Истина ово је само испрекидана биограФија једнога јунака из XIX столећа, који је крв за ову земљу пролио, али опет не ће сметати, да се каже, да не стоји оно, што неки наводе, да Вел>ку није помоћ нослата, што су му се светили пеки из сената и Младен „везир," за то, „што Вељку свирају Цигани и што^рујно вино пије." Ја држим да је грехота товарити на душу Србина још један терет историјски више, кад нам је историја п тако пуна таквих терета, тим пре, што освете спрам Вељка 1813 год. нити је било, нити је имало за што да буде. Вељко се није отимао за власт; он: се отимао само за мегдан; он је просто јунак — делија и ништа више. Па ко може таквом човеку, ко бајаги, да се свети и да завиди ? Шта више Вељко није ни могао искати номоћ у сената, јер сенат онда није као сенат ни постојао; он је још 1811 год. претворен био у попечитељства и велики вилајетски (народни) суд. А попечитељи су били скоро сви с војскама: Младен на Делиграду Сима на Дрини; само су се Јаков Ненадовић попечитељ внутрених дела и Илија Марковић, попечитељ правосуђа, још у Београду тада наодили. Вељко се на војеног попечитеља у Делиграду за помоћ обратио био; а тако је и морало бити. И он му је заиста хтео помоћи, да се је како год могло. Да је овако довољно је да се прочита страна 221 и 222 као и 3 писма на страни регистра од стране 15—19 „деловодног протокола," па ће се лако увндети, да је и Младен Миловановић, попечитељ војени и сам вожд наваљивао, да се Вељку што ире помоћ пошље „јер, боже сачувај, — каже се у Младеновом нисму Аит. Пљакићу главнокомандујућем јужне границе — кад један са свим

1 Види »Путоваље по Србији, од Ј. Мишковића, вапет, стр. 168. Даиило Медаковић у својој повјесници каже, да је Вељко тада имао под својом командом на 3000 људи, а Турака је бидо у почетку на 20000. Касније добију помоћ од Реџепа и великог везира, јер их је Вељко својим нападима ослабио (ка. III. стр. 268).