Otadžbina

8*

СВЕТхЛОСТ И ЖИВОТ

Од Ф. Кбна.

Између осталих ириродних леиота, зора је готово понајлепша. И јест за цедо то недичанствена појава, кад се тешки иоћпи вео стане лагано уздизати са истока, а светдост се све више шири по свету, брегови и додине помаљају се пурпурно и пдавкасто обојени, и цела околина затрепери јасиим и свежим бојама, док се на послетку и оно сјајно сунце на оризонту не укаже. Сва околина као да је оживела, као да се отресла неке море. Сећате ли се, како вас је зора својом необичном лепотом очарала? Али ко је са Рига гледао, како се осветле ледени врхови иа Алпима, или са оранжерија Сорента гледао, како се стубови дима са Везува изнад Напуља у зору ружичасто обоје, или на мору гледао, како се сунце из дубине оцеанове лагано и величанствено уздиже, тај такве лепе утиске пе ће никада заборавити. Велики уметници пробали су да их вештачки преставе. Велнки песници зору су у песме опевали, Клод Аорен нацртао је свитање, а Хилдебрантје рађање сунца ставио у акварел. Па и Хајдн је живим бојама преставио борбу светлости са мраком, друкче опет слика Гвидо Рени врло лепо јутрење руменило II иови дан, а тако исто и Шинкл на Фрескама у трему старога берлинског музеума. Микл Анџело покушао је, да џиновске облике сунчанога дана и тамне ноћи, сањалачког свитања и о>апатичке ноћи у хладан и бео мрамор преиесе, као што је то јисто доцније такође врло лепо извео и Торвалдзен у својим чувеним рељеФима. Али сунчево рађање друкче се огледа у мисленоме духу старих азијских народа, који се први дадоше на културно-историјски задатак човештва, и који своја религиозна и Философска