Otadžbina

ОВЕТЛОСТ и живот

117

мрака у свакоме створу, што на земљи живи ; и ноштоје утицај звезда на наш живот и судбу, као што су нас астролози до сада учиди, садааа природна наука одбацила, и признаје само сунце за ону силу, по којој се збивају не само покретп земље, мора и ветрова, него од које постају и сви створови иа земљи. Што је који створ савршенији, у толико више упливише светлост на његов живот. У човека а без сумње и у осталих ВИШИ5С животиња, промена светлости и мрака, дана и ноћи, утиче не само на телесну иего и на душевну природу. За време спавања одмарају се сви мигаићи, који су се преко дан иајвише наирезали, али и свест се одмара и разум губи владу над скупљеним утисцима у мозгу, те тако иостају они накарадни и Фантастички облици у сиевању. У нижих животиња као да само инстиктивни нагони зависе од утиска светлости. Извесне животиње виђају се само у зору, а друге чекајуда нрође читав дан; има животиња које не трие светлост, које се боје сунца и тек у мрак излазе. Светлост је узрок, што су животиње, што живе у дубоким иећинама, изгубиле вид. Али сунце највише упливпше на биљни свет, не само што са њега постају четири годишња времена, него и измена дана и ноћи јако упливише на живот биља. Чим се нрви зраци јутрењега сунца по свету рашире, одмах се буди и цвеће од ноћног сиавања; оно подиже своје кдопуло лишће, за тим шири своје цвстие омотаче, док тако њихове сјајне боје на сунцу ие Лзатрепте. Светлост дакле буди биље, и као гато има људи који дуго спавају, тако исто има и биља, и ово је у њих тако тачно, да је Лине пробао, да састави цветни сахат, по коме је сваки и без кронометра могао знати, које је доба. Између 3 и 4 сахата у зору буди се Тга§оро§оп рга^епзе, нзмеђу 4 и 5 буди се водопија (Лсћогшт 1н1у1ш8 и НетегосаНв; између 5 и (3 ћеоп1оЛол алШнтаНб и С олуо 1 ул 1 л8 аершт; између 6 и 7 бонсћлв и то тако иде све од сахата иа сахат. По неко цвеће изашло је на глас што дуго спава, тако МебепМапШепшш развија се тек око 11 сахата, а једна друга врста тек после подне (М. леароШаплт, М. ротегШаншт). Много цвеће после подне затвара своју круницу и цветне дргаке обеси на ниже, дакле снава после подне; лан Хлллт п8Ј.Ша88иилт показује се жив тек око подне а носле подне оиет се уклања. Већина биља почива преко ноћ, али међу њима има и ноћних скитача, који дању спавају и тек се у помрчини виђају; неко се од њих.одликује меланхоличким бојама и сентименталним мирисом, као Неврет та1гоиаИб и ОеиоЉега, а наћи ћете и врло аристократске типове, који се тек по месе-