Otadžbina

118

СВЕТЛОСТ и живот

чини или звезданој ноћн виде, ма да се оно не мора преко дан крити, тако је много певано лотосцвеће са Нида и Ук1опа ге§1а с Амазона. Најпојетскијаје између њнх Сегеиз §гапсИПоги8 која тек у вете отвара своју сребрнасту круницу расипајући око себе дивотан мирис, око поноћи у иајлепшем је цвету и пред зору прецвета. У овој баш Фамидији — Кутрћеае — има Феда, што су дању будне а ноћу спавају, а тако исто и обрнуто. Теже је посматрати, да ди се и дишће одмара, само у акација, гдедичија и сродних биља пада у очи, како се дистићн на дугачком стабдуједно уздруго увече насдазку и обесе; иутници иричају, да се и у мимоза тропских дишће у вече искупи. Лишће, што је са механичких дотицаја осетљиво, осетљиво је и према светдости, те с тога се у подне и одмара, као н. пр. мимоза. Ади има дишћа, које се са додира скупља, ади не показује никакво спремање за одмарање. Успавано лишће и цвеће може се и вештачком светлошћу иробудити, н. пр. дампом; ако се крокус у помрчини расцвета, цвеће се по боји и обдику потпуно развиЈе, ади је затворено и тек се на сунчевој иди вештачкој светдости отвори. По некој старој прпповетци, Кдитија депа вида цвећа, заводеда је ведикога Хедиоса, бога сунца у старих народа, ади како овај сидни бог није хтео да зна за њезину љубав, она је непрестано венуда, те је најзад мидостиви богови претворише у сунчаницу (сунцокрет), и она и сада прати сунчево путовање по небу, такојеведика њезина љубав према сунцу! Ади и много друго цвеће прати сунце. Кутрћеа аЊа подиже у зору затворену круницу из воде, где је она нреноћида око нодне управи је и отвори; у вече затвара је онет и завдачи се под воду, окренувши се заиаду. И сунцокрет прати сунчев нут н с тога је нови песници назваше старом Кдитијом. Па и дишће и младе гранчице окрећу се сунцу, добода снушта се готово оризонтално према земљи кад се сунце спрема да седне, а у вече се опет у вис дигне. То се виђа и у ОШЈ8 и Ма1уае, драгољуба и у много других биља. У најновије доба увидедо се, да се оваква кретања биља према сунцу збивају но неком општем закону, и назваше га „хелиотропизмом" 1 . И оно биље, у којега је дишће врдо круто те не може сунце да прати, издаје се, како га сунце јако привдачи. Све гране расту према сунцу, сво дишће окреће своју горњу површину према извору светдости, те тако усисавају топдоту, што им је за 1 0 хелиотропском кретаљу у биља в. Аппа1ев с1еа зелепсез паиггеПез. 1837. Во1ап.