Otadžbina

УМЕТНИКОВА СИНОВИЦА

173

— За вас и врло разумљива, драга госпођице ; и сувише јасна. Покушајте јој растумачити хијероглиФе. Комштар ће бити тако слободан да узме место поред вас. Почните од језера. — На средини плови чун... — Оставимо га, у први мах, нохитајте водом к обали. — Око живописне обале начичкана села, око њих хумље са проређеним шумарцима. А за хумљем дижу се планине све више и више , тамо густе горе , а иза онога пропланка стена до стене, а око каменитих шиљака уставила се два три лака облачка. — Не иалазите ту никаква повода, да ми приметите што ? — Да облак савршеније цртате од мојега стрица. Чини ми се да пирнем развејао би се, а орозрачан као јутарња пара.. . Над оним селанцем на левој страни језера кривуда брдски пут. —' Замислите, госпођице, да је то наше селанце ! - А пут води право у дворац на облом врху хума. — И та вила опет да је наша, госпођице. — Око дворца красап врт... — Еоји би био још краснији , кад би га ваша рука уредила. — Пред дворски врати језерце.. . — И у њему ваше златне рибице. — Око воде све сам лист и цвет. — Рукосади ваше нежне руке. — С лева и десна клупе с наслонима.. . — За одмор кад сте ми уморни. . . . Али погледајте још једном у дворску Фасаду ! — Средина заокругљена... — Велики салон за госте. — С поља балкон од резана камена. .. — Да с вега погледате у лепу околину , да поздрављате јутарњу и вечерњу хладовину. — Лево крило двора...