Otadžbina

208

СТЕВАН ДУШЛН

На обојици беше једнако рухо ио млетачкоме кроју онога времена. На гдави, на којој се коса само с пре/]а поткресавала до изнад обрва а иначе се спуштала у густим масама низ врат на рамена — ношаху плитке капе налик на садашње женске Фесове, али не од црвене већ од модре скрлати (чохе). Те капе беху над сваким уветом прорезане, па се на тим прорезима могле црним гајтанима потешњавати и ширити како је коме за главу. Иа снази имађаху тесан контуш од угасито зелене свите (вунено ткање), опасан око стаса извезеним кајишем о коме је на левом боку висио гиздасти ножић и везена кожна кесица за новце. Тај контуш имађаше кратке пешеве са златним ресицама дуж свију ивица, и рукаве налик на чепкене данашњих арнаутских и грчких либадета, јер и они беху разрезани од рамена до прстију само што се не закопчаваху као чепкени на унутрашњој већ на спољашњој страни руке, и између свака два закопчана дугмета бабушила се бела кошуља у живописним борама. На прсима беше контуш изрезан као што су сада изрезане женске хаљине, и цело парче које покриваше груди беше опшивено аксамитом (кадиФом) ружичасте боје. Осем тога беху им прса окићена по једним великим пуцетом од злата, искићеним скупоценим „гристаљдима," која су пуца висила о нарочитим иозлаћеним ланцима од четвртастих верига./Гај ланац и то пуце беше по свој прилици знак дворске службе. На ногама имађаху клашње (нанталоне) од алево црвене чохе, са узаним ногавицама које су биле завучене у кратке саре од чизама а ове беху од хамуже, фино урађене и зелено бојадисане јеленске коже. Перваз од сара тих чизама које допираху до половине листова беше изрецкан и кашто се носио и посувраћен. Осем тог одела млади кнез Марино имађаше на левој руци рукавицу која му је досезала до ноловине лакта те се и ао томе могло познати да је соколар. — Јесте ли сви на броју? — викну први соколар своим људма још из далека.