Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН

211

дице. Од врата па до врхова од стопала беху обучени у панцирске кошуље и клашње. Преко панцира додама од о г ворено модре чохе и на њој извезен дабуд на прсима и на скутовима. Коњи им беху покривени пдавом чохом готово до копита као што им беше и врат и гдава обучена чохом, само очи и жваде коњске беху сдободне а узде беху преко те одеће намештене исто као и седда, која се оддиковахуврдо дугачким јабукама и насдонима. Ипо тој хаљини коњској беху извезени небројени лабудови. Поред њихових коња иђаху њихове двородржице носећи им црвене штитове са бедим лабудом. Сада иде Вукашин Мрњавчевић. На његовомје шдему грдно велика совуљага, два пут већа од цедога шлема, а на његовом пдавом штиту три совуљагине гдаве које су извезене и по коњском покровцу. Гојко и Угљеша нису уза њ, јер су двородржице мдадога краља па су с њиме. За Вукашином сва остала млада властеда српска: Брајко Разојав, кнез РаштџсалиК, Милош и Раозјав ЛедениК, Стеван ЛобојевиК, Хреља ДесавчиК , вдастедин ведикога кнеза хумског, Десјен БеривојевиК, даље илеменити огранци великих властеоских породица Санкови&а, Радиновипа и Храни&а. Ко ће описати њихову богату и раскошну опрему, ко ли њихове занимљиве грбове у којима је било паунова, свињећих глава, јелена, кула, крстова ... Ко ли ће нобројати све догађаје што побудише те славне породице да изберу баш те знаке за своје грбове . .. У сред тих витешких слика иа један пут ето јаше еа свим необична људина. На њему су византијске одежде претрпане златом и бисером. То је Јован Тарханиотис, ромејски патриције у српској држави. Свештенство српско које основа Св. Сава беше са свим истисло грчко свештенство из свију српских земаља и поморских^ али властела српсва не беше у стању да истреби ромејску коју је затекла. Јован беше један од оних грчких великаша који своје Фамилије одржаше у Србији за све време под Немањићима. Он беше тако важан по земљама које је имао у 14*