Otadžbina

СТЕВАН ДУШЛН

217

трчао тако сидно да се домио шушњар и ваљадо камење чак до пред ноге довцима, који се тако узбудише да је сваки хтео да јурне на њ, да је сваки хтео да гађа копљем и стредом, и ако је вепар био тако дадеко да се ничим не би могдо добацити. Ади у тај мах зачу се гдас нрвога довца. — Не остављајте ни један својих заседа и не гађајте ире времена, јер ћемо се иначе међусобно убијати, а од дивљачи не ћемо ништа удовити! Вепар у своме јурењу удари на гдавну руљу довачких паса, ади му они не могоше ништа, јер он је својим оштрим зубма крчио себи пута уза страну, остављајући рањене псе и крвав траг у трави за собом. — Сад је време, високо ти краљевство! — рече први довац који је иза Душана стајао. — Напред! — кдикну мдади краљ, зграби копље од једног двородржице па јурну у пданину а за њим цеда дружина. 9, Дов је трајао три дана. Вече трећега дана затекдоје довце на подножју Веље Пданине ади с друге стране. Одатде је ваљало цео дап путовати на коњу до Душанових дворова, јер је ваљадо много обидазити. На једном дивном пропданку, на зеденој трави, а крај сиднпх огњева и на сјајноЈ месечини, вечера мдади краљ са својом сјајном дружином. Осуда се шада, разговор, задиркивање, довачке причице једна претеранија од друге. Препиру се пови довци, којима је то можда први дов био, о каквога зеца иди дију, сваки доказује да је то он сам убио, без ичије помоћи, други му веди да је зец уморан дошао те пред њега кдекао и модио га за мидост а он — бездушник — шчепао дук од стреде па га њиме премдатио. ЕраЉеве двородржице сдуже госпоску вечеру и драгоцено вино мадвасију. — Нека Бог бдагосдови острово Крит сваким добром,