Otadžbina

218

СТЕВАН ДУШАН

кад овакав мелем рађа! — рече Лобојевић враћајући празан пехар краљевом пехарнику. — Богме, витеже — ирихвати Душан — ко зна да л је ова малвасија тако далеко родила. Многе винске мешине доносе из Мљетака малваеију коју ми плаћамо као да је из Крита, а уираво није ништа друго до наше жупско или намастирско вино, које је само у Млецима ирерађено ! —- А јесу вам несрећници ти Млечићи — рећи ће Палман заносећи мало на немачки — Они знају не само од киселог вина начинити малвасију, него и најбоље оклоне и оружје, и најфинији скрлат, а што је најчудноватије они вам умеју начииити н нос, ако вам га је ко одрезао, умеју вам сашити усне ако су вам биле прорезане још кад сте се родили! Ако не верујете, ето погледајте мени под нос, па за цело не ћете познати да је моја горња усна била прорезана на два места кад сам се родио! Душан се насмеја. — Збиља, Палмане, ти никада неси хтео да нам причаш, за што си толике муке трпио у Млецима. Ти неси човек врло гиздав у колико те ја познајем, нити код тебе лепота вреди. Од куда је то да си ги у један мах пожелео да будеш леп, и то по тако крваву цену ? Ја бих молио, величаство твоје — одговори Палман да ми опрости одговор на то питање! — А што? — Што би то била читава књига, кад бих ја почео причати како сам и за што сам криио моја уста. Када дође мрети ја ћу написати мој живот и моја страдања за поуку потоњем колену! — Таква убојица, као што си ти, Палмане, може сваки час погинути, па би тако укратио свету твоју поуку. Него причај барем нама да се користимо тим искуством! Сиромах Палман није имао куда већ стаде причати. Међу тим Душан шану нешто своме дијаку. Овај се сакри