Otadžbina

232

МЕМБРАНЕ 'ЛЕЛНЈА

овде није места излагати историју тог иитања које је све до данашњега дана међу најврснијим нриродњацима имало својих застуиника и непријатеља. Главнојеово: До данас још „живо створење" у лабораторији начињено није. Живо створење, т. ј. нротопласма или — ћелија! Да је ћелија биолошки елеменат, да је она заједничка Форма свега органскога света — о томе нема сумње. Да је она продукт комбинадије мртве материје и анорганских сила — о томе такође нема сумње. Да промена њезина услед извесних погодаба и архитектура њезина гради васколико шаренило органскога света — о томе такође нема сумње. Ми знамо услове кристализације неким анорганским елементима, али не свима. Сам процес у суштини не знамо. Је ли чудо сада што не знамо постанак и процес развића ћелије, кад су нам средства толико ограничена, кад нам је поглед тако скучен, кад нам је синтеза тако скорашња тако сиромашна. Са елементима исгим , но у приликама са свим другим, у лабораторији другојачијој , могла је и нрирода начинити оно, што ми не можемо — протопласму, комбинацију извесних елемената, који променом ограниченом у простору и времену граде ону појаву, коју ми зовемо живот! Да је екстрацелуларно постање ћелије било, да можда и сада бива, и да иод извесним уветима вазда бити мора, јесте конзеквенца логичнога мишљења. Но нама није у плану излагати овде хипотезе 6 е н егаПо аедијуоса. Др. Мориц Траубе, проФесор, занимао се још одавна мишљу, да уђе у траг ностању мембране ћелијне и процесу растења њезина; да тему ову, која је одпре сматрана била као загонетна појава једна неразгоненутога животног процеса пренесе у област Физике. Његово предавање о томе, мислнм саопштити овде по белешкама др. Рана.