Otadžbina

МЕМБРАНЕ ЂЕЛИЈА

241

а природне ћелије, мембране бакуље, справљење истим п} г тем п истим продесом у огромној лабораторији природе и у уже исплетене рукама човековим, иодижу страховиге обелиске на врхове пирамида, извлаче претешке галије морске из нонора океанских!. . Да завршим. Мој покојни брат Алекса причао ми је, чини ми се, Дрозову приповетку. Путујући, узгред описује он једно црквиште старо, опало, порушено. У лето си могао видети чобаичад како од зове туна пуцаљке граде; у мртву јесен — осим птица није никог било. Врата су била скоро изваљена. На њима бејаше измалан — реп. Реп! .... Да, реп и ништа више. Та то је ђавољи реп. Познајем га, врло га добро познајем. Па где је ђаво? . . Или зар време, зар оно ? . . . У тај мах силно затутњи за њим. Иза шуме, кроз јесењу маглу излети локомотива грмећи по шинама, на које суво дишће попадало беше. Црн дим као повесмо изви се и растресито падајући по грању и по земљи, паде и на њ и на зидине. Ох ! зар тако то иде брзо ?. . . Зар тако то иде брзо ?! .

ЈАжхЛАП Јк, ^АДОВД.НОВИЋ

ОтАЏБИНА II

16