Otadžbina

ПОПА ТИХОМИР приповетка из Баната.

.... Добар пасгир, Јер што каже ином И сам својим потврђује чипом. Ченгија На цедој големој равници пдоднога Баната , не ћеш наћи тако дивно седо као што је Лииодист . . . Чјш ступиш у село, а тебе задиви она чистота, што се на свакоме лицу које сретнеш, и на свакој кућици огдеда: украј пута, а поред кућа засађено багрење, дудови, и мирисне липе, па кроз њино зелено лишће, провирују весело бели дуварови скромних ратарских станова. По гранама чујеш умиљато цвркутан.е свакојаких птичица, а из куће пројекује глас веселе домаћице; онде оиа ради, спрема, чисти —а свакијој посао пропраћа умиљата српска медодија; кад када само застане да покара дете што јој се ухватидо за шарен кецељац, па јој у њономе веселоме раду само смета. Пођеш даље улицом, наиђеш иа цркву и школу; станеш, гледаш, дивиш се, а не мож' пресудити да д' је школа лепша или је црква сјајнија ? . . . Обоје су у једној, зеленим летвицама ограђеној авлији: а по авлији посејана она ситна, зелена трава троскот, што својом загасито зеленом бојом, онако умиљато на сдабо око упдивише: чисто ти крепи уморне зенице, а после те, рекао бих, нуди, да у