Otadžbina

атмосфера

251

коме пада на ум, да се све то оснмва једино на Физичко -хемнјској промени тела. И сам живот свију органпзованих створова — дакле живот биља и животиња — ништа друго ннје до производ физичкпх и хемијских појава;а да опет и сама умна радња наша има такође материјадну основу, која се исто тако на некој Физичко-хемијској промени материје оснива, потврдићу речима Шолешота који каже: „без ФОСФора нема мишљен.а". И ако ми узимамо овај став с неким ограничењем извесним, опет за то у главноме њиме се хтело то казати , да и само мишљење наше зависи од материјалне промене неких органа тела нашег. 0 важности Физике и хемије могло би се дуго говорити, јер је то неисцрпљива тема, но како ја нисам намеран да једино о томе овде говорим, то је за сада остављам и држим да сви имамо довољно убеђења о важности поменутих наука. Ово моје предавање ограничено је само на то, да се у неколико оваквих предавања упознамо с неким телима', која су од велике важности за живот наш, која нам многе окодне појаве тумаче, ади о којима најмање рачуна водимо, јер нам најмање у очи падају. Сваки од нас гдедао је кад вода у котду ври, и како је поступно из котла нестаје; па по који се може бити н запитао по где што: шта бива с водом кад је овако нестаје? Но овакво питање остаје за обична човека празна жеља. У свима научним књигама налазимо прост одговор на ово питање ; тамо се каже: „вода је прешла у гасовито стање", а под тим се разуме то, да су честиде воде јако једна од друге удаљене, те тако вода у том стању и велику запремину добије. Кад је тело какво у гасовитом стању, а оно је провидно и обичио нема никакве боје, за то га тада и не можемо видети) а честице његове тако су растурене и покретне постале, да га једва и опипати можемо. Ово је узрок, што нашим чулима опажамо гасове врло тешко, но опет за то ми имамо пуно опита, који нас довољно убеђују о егзистенцији гасовитих тела. Ја ћу овде показати некодико та. квих опита. — Ви видите да су све ове Фдаше празне, као што се у обичном животу каже, но погледајте шта ће с њима бити кад им ову упаљену свећицу принесем. — Видите како прва Флаша на мах у пдамен букну, кад јој само на близу свећу принесох. Ево из ове друге Флаше ннкакав пламен не избија, кад јој ово запаљено дрвце принесем, али гледајте како оно горп интензивно, кад га у Фдашу загњурим; — светлост је одиста јака да нам очи засене. У овој трећој Флаши гаси се свећа. Из ове четврте Флаше смукнуо би пламен такође, кад би њеном отвору свећу принео, но ја је не ћу.отварати, јер овај се гас јавља и на