Otadžbina

252

АТМОСФЕРА

други начин; он се одликује значајним, а морам нрианати н доста ненрнјатним мирисом, па хоћу јњежнију нублику да поштедим од непријатног задаха његовог. Али пазите сад добро шта ће бити с овом петом Фдашом, кад јој свећу принесем, пукла је одиста као пушка. — Нама се дакде чини да су ове Фдаше празне биде, а сад смо одиста уверени да је у њима бидо нечега; а из њиховог раздичитог понашања према упаљеној свећи видимо, да су разним гасовима напуњене биде. — Ови опити казују нам дакде да гасовита теда постоје и то да постоје раздичита гасовита трда. Оваква иста гасовита теда находе се око наше земље; она је обмотана доста великим сдојем гасовитих теда, што се зове агмосфера идн атмосферски ваздух. Ја сам намеран да овом придиком говорим само о овим гасовима, што атмосФеру нашу састављају. АтмосФеру можемо дакде сматрати као неко ваздушно море, на чијем дну мп живимо. Сама реч „атмосФера" додази од две грчке речи, од речи „сстџос" која значи пара, „ссрсида " која значи кугда; то обоје значи дакде парна кугда. АтмосФера је истина гасовито тедо , опет за то она има своју тежину као н сва друга теда, којом земљу са свију страна притискује. Овај прптисак атмосФерског ваздуха меримо барометром, јер притисак ваздуха мора бити раван притиску овог стуба жпвиног, те да се у равнотежи одрже. Како овде о притиску ваздуха говоримо, то је свакп радознао: кодиком снагом притискује ваздух на земљу нашу. Висина барометра на површшш морској стоји у средњу руку на 760 мидиметара, па из тога можемо дако израчунати притисак ваздуха на земљу нашу. Ваља нам само наћи то, кодикн је притисак овог стуба живе, па тиме је и притисак атмосФере одређен, јер то двоје у равнотежи стоји. Један кубични сантиметар живе тежи 13,596 грама, а цео овај стуб живе има у средњу руку 76 кубичних сантиметара. Овај стуб живе притискује дакде на сваки квадратни сантнметар теретом 13,596x76, а то чини 1 ,03 кидограма, по томе и атмосФерски ваздух притискује тодико исто на сваки квадратни сантиметар, дакде притискује теретом од 1*03 кидограма. Овим је начином израчунато, да на 1 квадратну миљу притискује ваздух за један билијон цената. Сад ако додам још да наша земља има око девет мидијона квадратних миља, онда можемо и циФром представити огроман притисак ваздуха на нашу земљу. И наше тело има доста ведику површину, па и оно сноси одговарајућп део атмосФерског прптиска; притисак овај толико је ведики, да се под њпм ни подићи не би могди,