Otadžbina

АТМОСФЕРА

253

па опет за то ми га не осећамо икрећемо се по ваздуху слободно. Ово долази отуда, што притисак атмосФере потискује честпце нашега теда са свију страна подједнако, па се тпме сам неутрадише, за то га не осећамо. Ми осећамо овај притисак на мах, чим учннимо да само с једне стране нашега теда дејствује а с друге га откдонимо; тако кад руком поклопимо какви суд, из кога шмрком ваздух извучемо, а ми осећамо на руци велики терет ваздуха. Кад овако о атмосФери говоримо, одмах нам се намеће пптаве: Колико иде оиа, у висину? и где јој је граница? Кад би ваздух нмао свуда једнаку густину, као што је овде код нас има, лако би на ово питање одговориди. Ми знамо кодико притискује ваздушни стуб на 1 квадратни сантиметар, а зна се и то кодико тежи 1 кубичнн сантиметар ваздуха = 0,0012936 грм. Овај број треба толнко пута узети, да добијемо број, којн ће раван бити притиску ваздуха на 1 квадр. сантиметар. Кодико емо пута узеди поменути број, толико ће сантиметара бити атмосФера висока, а то би изнело око 8000 метара. Ово би бидо ог.ако кад би ваздух св} г да имао једнаку густпну; ади како је он едастично тедо, то је сваки његов виши слој ређи од нпжих, јер се под мањим нритиском находе. Висина атмосФере израчуната је на другп начин, израчуната је по предамању сунчаних зракова, кад у путу своме на нагау атмосФеру наиђу; тако опитнма је нађено, да се тек на г.псини од 10 мпља почну сунчани зраци приметно преламати, с тога се држи да се п атмоСФера наша дотле шпрп. Што се тпче температуре паше атмосФере опажено је да је раздпчита у разним сдојевима њеним, и то нпжп слојеви топдији су од виших. Два узрока имају утицај на ово": Истпна да сунчани зраци пролазе целу атмосФеру док до земље дођу, но онет за то, ваздух добија врло мадо тоилоте непосредно од ових пролазећих зракова сунчаних; он добија своју топдоту од земље погдавпто; с тога је природно што су нижи слојевн топлији од вишпх. Но поред овог узрока постоји још један други. Ваздушнп слој. којп је површнни земље најближп као најтоплији, пење се непрестано у висину, ширећп се у исто доба, а сви гасови без разлике знатно губе од сво'е топлоте кад се рашири. И ово је узрок што су виши слојеви ваздуха хладнији од нижих. Поред ове разлпке температуре ваздуха, сматрајућн га у разним сдојевима његовим, исто је тако и на разним местима наше земље температура ваздуха различита. Ово долази отуда, што зраци сунчанп не загревају све делове наше земље подјед-