Otadžbina

254

ЛТЗГОСФЕРА

нако. На екватору је припека сунчана највећа, па ту је п ваздух јаче загрејан но на полима, где сунчана топдота толико мадо допире, да ти крајеви имају вечити снег и дед. — Ова разлика темиературе ваздуха чини — како је он еластичан и покретљив — те повећа количина ваздуха прелази од једнога места на друго, што ми као ветар осећамо. — Постанак ветрова овако се тумачи: V топлијим крајевима пењу се ненрестано у висину загрејани и раширени слојеви ваздуха, и тако ту постоји вертикална струја ваздуха, која у вишим сдојевима атмосфере хоризонталан правац узме, и упути се хладнијем крају атмосФере. У исто време постоје обрнуте струје ваздуха у хдаднијим крајевима атмосФере; ту је оиет ваздух гушћи јер је хладнији, с тога он струји на место оног загрејаног ваздуха, што се у висину пење, и тако од тога постаје друга хоризонтадна струја, коју на површини земље као ветар осећамо. Како се дакле у хладнијим крајевима атмосФере нижи слојеви њени на ова.ј начин измичу, то виши слојеви силазе на њихово место, па и ту постоји обрнута вертикадна струја ваздуха. Из овога видимо да ово струјање ваздуха бива увек у кругу; тако кад по површини земље дува неки ветар, онда у вишпм сдојевима. атмосФере постоји истоветна струја обрнутога нравца. — Ово је основни закон којим се тумачи постаиак свију ветрова, ајаћу овде у кратко да изложим иаше 1'лавније струје ваздушне; потражићемо узроке њиховом постанку и одредићемо правац њиховом кретању. Ио неки ветрови мадога су обима и зависе од неких докалних прилика; такви су н. пр. приморски ветрови. Кад су приморска места јутрењим зрацима сунчаним обасјата, то се пре загреје ваздух што је над сувом земљом, но ваздух што је над површином мора, јер земља мање упија топлоте, па ће већи део сунчане топлоте околном ваздуху саопштити, док ће вода обрнуто највећп део сунчане топдоте сама прогутати. Ово је узрок што се дању од земље диже ваздух у висину, а на његово место долази хладннји морски ваздух; те тако у приморским крајевима дању дува ветар од мора к сувој земљи. Кад опет сунце зађе, онда наступа обрнуто; с вечера се земља брже охдади но морска вода, јер земља је преко дана мању кодичину топлоте везала но вода, те тако сада ,је и загревање ваздуха обрпуто и на брзо ваздух над морем постане топлији од ваздуха над земљом, а тпме се изазову обрнуте струје ваздуха. Ноћу се дакле подиже ваздух у висину од површиие мора, а на његово место додази хдаднији ваздух са суве земље и тако, ноћу дува ветар у приморским крајевима од суве земље к мору. У при-