Otadžbina

светлост и живот 261 0 снази, којом сунце у биљу ради, у новије доба дознаде су се чудновате ствари. У сунцу видимо неисцрпљиви извор живе силе и његови се светли зраци шире по свету кроз ваздух као тадаси. Као што се едектрична снага тедеграФском жицом у земље преко оцеана спроводи, тако и светди зраци врдо мади део сунчеве снаге земљи спроводе. А што наше очи као светдост осећају, то су тадасања, која се од тадасања што их уво као звуке чује, само својом много већом брзином раздикују. Беда сунчева светдост акорд је, у коме се многобројни затадасани светди тонови стичу; ми их можемо изодирати и једно поред другога осећати, ако белу светлост пустимо да упадне кроз стакдену прпзму. Као што се виши тон једне октаве од дубљега само тиме разликује, што се он брже таласа, тако се исто и седам боја дуге иди сунчева спектрума само брзином светлих таласа разликују; најбржа таласања зрака осећамо као модру, пдаву, љубичасту, најлакша као неранџасту и црвену светдост. Па кад поједине зрачпе тонове, из којих је бела сунчева светлост састављена, наше око као разне боје осећа , зар их и биљне ћедице не ће на раздичне начине осећати ? Да би се о овоме увериди , посејмо неколико зрна пасуља или пшенице под звонима од црвеног и плавога стакда, која из белих сунчевих зракова само једнобојну светлост пропуштају, а остале боје упијају. Посде некодико дана видећемо необичне разлике у клицалих биљака: она испод црвенога звона стоје са свим усправљена без икаква измицања од перпен дикуларне линије, она се покоравају једино закону теже; она испод пдавога стакла нагињу се оштрим угдом према прозору, дакле као да их светдости нривлачи. Биљке испод плавога стакда изгледају бдеде и слабачке , као оне што су у помрчини израсле, и ако испитамо угљену киселину , што су их њихове ћелице усисале и у животне материје преобратиле, наћи ћемо је у врло мадој количини. А у црвеној светлости на против, биљке су велику количину угљене киселине из ваздуха усисале и из њих довољно животне материје припремиле , те с тога су и јаче и зеленије. Биљно зеленидо највише се развија под жутом светдошћу, која је најјаснија, а иод црвеном много више него лп под плавом или љубпчастом светдошћу. Количина угљене киселине дакде и кодичина кисеоника и кодичина израђене животне материје при једнакој температури највећа је у црвеној и жутој светлости, много мања у плавој, а баш ни мало у љубичастој, модрој, и што је врло чудновато, ни у — зеденој светлости. Овим дакле можемо разумети, што у хдадовини дрвећа слабо што расте.