Otadžbina

260

СВЕТЛОСТ и живот

ћелице негују; ади чим су оне веће и јаче, оне се одмах даду на своје иослове, као у свакој ведпкој иородицн, где се о деци родитељи донде брину , док она не одрасту , за тим она сама раде и заслужују хлеб, а уједно и помажу породици. За реновацију и њихово дограђивање, иди да се научењачки изразимо, за респирацију и исхрану, за измену материја н за, узшожавање њихових ћедица, биљци није сунце од потребе , оно тако исто напредује у номрчини, као и на светдости; с тога бпље расте ноћу као и дању, докде год за то има довољно животних материја. Пчеле скупљају восак и мед док је сунце, али из снесених материја граде оне евоје саће и хране нејаке и у помрчини. Ми смо хл .ороФИЛ .ска зрнца назвади справама, којима сунце угљен у угљеник и водоник раставља; она одговарају од придике галванским едементима, којим едектрицитет идовачу у кисеоник и адуминијум раздваја. Само едектрицитет не гради сам себи батерије, ади сунце гради само себи справе, што с} му за рад нужне. Јер само у светдости се развијају хдороФидна зрнца ; ако се каква биљка у номрчини однегује, њезине ћедице остају необојене, и њезино пређашње зеденидо обпчно пропадне. Наравно, биљка не може ни у помрчини животне материје готовити. И ако се капитад, што га је она на светдости искупида. за измену матери,е и исхрану ћедица, потрошио, она не може даље живети п мора угинути. С тога се моје читачице не ће чудити, што им цвеће у мрачним собама стабла високо уздижу да дођу на жељену светдост, а дишће побдеди и пропадне. Оваква бдеда створења угину од гдади пре иди посде, ако их каква милостива рука који пут на суше не изнесе. Ади ипак има подоста биља, што и у слабо осветљеним собама може дуго издржати, а да његово зелепило или да иначе што од његовог стабда не изгуби. Таква је Г1ес1го§упе, њезино се дишће и на најнеповољнијим местима лепо зедени. Па и многе кониФере, седагинеде, падме задовољне су са мадо светлости. Оно лепо зеденило ливада и шума од самога је сунца створено; као што сдика на осетљивој стакленој пдочи Фотографској од сунца нотамни, тако се биљка на сунцу озелени. Сунце има само једну боју на падети својој ; с тога су све биљке зелене; појам о зедениду и вегетацији за нас је готово један исти. Шарене боје цвећа од сунчеве су светдости готово са свим независне; оне постају са измене материје из сувишка ћедичне хране у помрчини као и у мраку; ако се дуковаст корен хијацинте иди Сгосиз уегпиз у помрчнни развија дишће остаје бдедо, ади цветни дистићи имају исте лепе и свеже боје.