Otadžbina

СТБВАН ДУШАН

89

гласови, вако је твоја великост наумила одазвати Душана из Зете, како ће се Синиша венчати за младога краља. Све то није хтео ни да чује племенити огранак лозе Немањине, њему беше једино жао што без икакве своје кривиде изгуби љубав узвишенога родитеља која му је најдража била на овоме свету. Нестриљива млада властела облеташе га гомилама , наваљиваше на њ да с њиховим оружјем и са њиховом крвљу нагна оца да испуни што се заветовао. . . Душанов пут у Впзантију, беше одговор тим нестрпљивим частољуицима. Али ни тамо га не остављаху на миру. Гласоноша за гласоношом, књига за књигом стизаше нам из свију српских земаља и поморских, и у њима нам нричаху први људи из народа како је ова проклета жена дотерала својим иакленим лукавством.. . — Умукни издајниче ! — осу се из стотине грла , и стотину мачева посукта из канија. Краљ устаде, и снажно заповеди: — Мачеве доле, господо хришћанска! Овај старац има моју краљевску реч, да га не ће нико прекидати у његовој беседи. Говори старче! — ... дотле, да ће скоро да се пролије братска крв — пастави калуђер као да га нико није ни прекидао и да већ то ни сам Душан не може спречити , али нека барем своју главу чува, јер је краљица-маћеха послала неколико својих робова у Византију да га смакну из прикрајка ! Краљица смерно склопи руке за молитву, подиже очи пуне суза у вис, па рече гласно: — Господе, опрости мојим непријатељима, јер они не знају шта чине! Мали Синиша притрча својој матери, па је стаде љубити и својим гласом који је као чисто сребро звонио упита: — Драга мајчице, што плачеш ? Краљ се саже те целива своју жену у чело, па онда грмну на оца Андонија : — Свршуј калуђеру, докле ме није издало стрпљење! —