Otadžbina

ДЕМОКРАЦИЈА и данашњи преставнички (репрезентативни) систем

(Наставлк)

Па кад би се још даље ишло у логичким закључцима из тога појма о држави као о моралиом организму, онда би се дошло до таквих закључака, који не само да би били погрешни, него би били у извесним случајевима баш унраво противни моралности, и моралној слободи човековој. Да то у кратко докажемо једним нримером. 0 томе нема сумње, да је законодавство једна од најглавнијих Функција или животпих појава у томе државном организму; но кад је то морални организам онда разуме се да и свака Функција или свака животна појава његова мора носити на себи тип самога организма, дакле тин и нечат моралности, по што је то већ сталпо, иманентно својство тога органског државног тела. Или зар се може логички замислити , да један морални организам у својој најважнијој животној Функцији , у законодавству, изнесе на среду нешто , што није морално ? По томе би онда дакле сваки државпи закон већ по себи имао пуно значење моралног закона. А да ли то доиста у сваком случају, ари свак м закону тако стоји ? А за тим како би онда изгледало са моралном слободом човековом , која ваља на чисто унутарњим побудама да се оснива, кад би сва моралност већ у самим законима државним остварена и исцрпљена била ? Па онда нам даље историја законодавства