Otadžbina

ДЕМОКРАЦИЈА

93

у разним историјским времеиима јасно и непобитно доказује, да је бидо у државама вигае пута таквих закона, који су били у очитој сунротности са савременом правном свегаћу и хтели да овековече извесно законско стање, које у самом своме основу бегае неморално и противно најсветијим животним интересима самога народа. Па ииак се на таквим законима можда оснивао цео тај „морални" организам извесне државе!—И бага за то гато је бивало и гато бива таквих случајева у унутарњем животу појединих држава, бага за то гато су постојали и одржавали се такви штетни и преживели закони, за то државна наука никако ие може да обиђе и да ирећути то питање: гата може и шта треба са вигаег правног и моралног гледигата да се чини у таквоме стању и према таквим закоиима, који већ иису ништа друго до маска неправди? Разуме се да ће одговор на то питање бити са свим прост: ваља такве законе променути или са свим укинути. Доиста у томе је одговору са свим решена ствар за тај случај, кад се самим уставом и самом оргапизацијом законодавства даје на руку са свим редоваи пут и начин, да се према опгатој потреби и развићу правне свести закони дотерују, мењају и укидају. Али то није увек и свуда тако. И сва тегакоћа и тугаљивост горњега питања по науку и практику настаје тек онда, кад је у извесном случају редован законодавни нут за промену или укинуће штетнога и пеправедног закона или законскога стања затворен и спречен, узмимо па пример због тога гато су владајуће класе, које законодавство имају у својим рукама , интересоване у одржању извеспог закоиа , а тога примера још нема у историји да су извесне привилегисане класе саме од своје воље иристале на промену онаквих закона, који им обезбеђују претежни положај и извесне користи у држави. Кад дакле постојећи закон не може редовним законодавним путем да се промени или укине, јер опи који то треба да ураде не пристају и хоће свакојако да га одрже, а овамо неодољива потреба времена,