Otadžbina

94

ДЕМОКРЛЦИЈА

пробуђена правиа свест и виши иитереси целине ишту ту нромену или укииуће — где је онда излазав из таквога мучног и болесног стања ? Државна наука то питање не може да избегне те да ћутећи мимо њега прође, но она на иротив мора на њега да одговори и да га реши ; она не може такве ;; мрачне стране" људске историје, такве сукобе, који целе нараштаје немилосрдно гутају, да обиђе окренувши главу на другу страну. И данашња је државна наука на уста својих главних заступпика доиста то нитање расправила и решила. Ту је очевидно случај, где поситивни закон државни, који се не да ни укинути ни обићи, долази у сукоб са самом идејом правде, са моралношКу. И дапагања је наука изрекла , 1 да у таквом случају постаје моралном дужношИу не само за народе, но и за владе да против таквога закона војују и да га оборе. Ово мигаљење заступају државни научници као што је ХолцеидорФ, Мол, Дан и др. који никако не спадају међу никакакве револуционаре и радикалце, но који су напротив у данашњој држакној науци веома добро позпати као браниоци и заступници најстроже закоиитости и законског норетка. Па ипак су они морали да допусте и ту потпупо оправдану могућност, која је у осталом толиким историјским примерима и доказима осведочена, да могу извесии поситивпи закони не само да не буду израз онога, што правда и моралност ишту, него гата вигае јога да бага морална дужност може захтевати, да се тим законима на. супрот стане. Па кад је доиста историјом и данагањом државном теоријом доказано, да може бити случаја, као гато смо га напоменули, онда ми питамо, како се наведени случај слаже са одредбом државе као „моралног" организма? Или стоји

1 В. о томе опширно разлагаље међу остадим у: Рг. V. НоИгепЈогИ 1 , РппСЈрЈеп Јег Ро1Ш1с, У. Сар. стр. 129—141. — Е. М о ћ 1, Епсус1орасИе Дег 81аа18-Ш88еп8сћ; стр. 162--169. — ГеНх О а ћ п, 2иг Кесћ18Н1о8оће (у КгШзсће У1ег4ејаћгзсћг1?(; 1иг ве8е(;гј»ећ. ч. Еесћ18М'Ј8811)8сћ. Х1Т. В. 3. НеЛ. 1870). стр. 376-7. —