Otadžbina

ДЕМ0КРАЦ11ЈЛ

95

једио или друго. Или је држава као таква ма у ком се она облику иојавила доиста моралии оргаиизам , и оида најглавнија Функдија њена, законодавство, мора носити на себи печат моралности у сваком случају и по томе је онда горњи иаведени случај иемогућан , наведено иаучно мишљење погреншо, а логичан закључак онакав, као што га је Хегл са свим доследно и учинио, а то је: да је све што иостоји паметно; и ирави би задатак државне ФилосоФије оида само могао бити тај, да се потруди да позна и на среду изнесе велику изврсност свега што постоји ма где и и ма у коме времену. Или је на против доиста историјом доказано, да је било случајева, у којима закоиски основи извесног дрлгавног организма не само да нису носили на себи иечат моралности, него је моралност баш искала, да се они свакојако укину — и онда је очевидно, да према таквим случајевима одредба државе као моралног организма пе може никако стојати. По томе дакле мислимо, да иије нужно даље доказивати, како таквом одредбом не само да није природа и суштина саме државе боље објашњена и обележеиа, него је на против иојимање свега тога још већма нобркано и номућено. Можда смо више, но што нам управо простор допушта, говорили о тој органској теорији; али мишљасмо да то ипак пе ће бити сувишно с тога, што та теорија и данас још у државној науци има својих знаменитих и многобројних присталаца. А осим тога — и то је главно што нас је побудило да се дуже забавимо око те органске теорије — они писци , који су ту поменуту теорију у државној науци нропашли и на среду изнели , они су баш у тој теорији налазили најжешће и најјаче основе за иобијање начела народне суверености и на њему основане науке о држави. Полазећи отуда, да је држава организам и изводећи из те основне мисли даље закључке , они мишљаху да су тиме начело народног суверенства из државне теорије са свим избрисали и показали његову очиту неоснованост и неоправданост. Да је то доиста тако уве-