Otadžbina

110

ГЛАВА ШЕЂЕРА

шећера — могу вам дати, кад баш хоћете Макар ја опет ишао кастиле за то у варош." „А да ли ће ваљати?" „Како не би ваљал.0? Ја што купим — пред начедиика да изнесем, не бих се застидио. Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду—" ,Е баш, Ђуко, хвала ти!.. Хајде да зовнемо и ону двојицу, оиштинара* „И кмета зовните," рече Ђуко: „да му што не буде криво, где га не пптате." „Јес, јес и кмета да зовнемо" и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно пде носао за руком. Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: „Гости се ти, господине,још мало! Твој верни Ђуко зна шта ради. Не бери ти бриге!..." У том сва четири општинара и кмет те за вајат Ђуки. „Е па дајде, Ђуко," рећи ће један од оних што су мало час с њим већ уредили посла. Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се, да не угледа капетан, донесе је међу њих. Али оштар поглед капетанов добро је иратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа каиетанова, могао би лепо опазити, како се капетан задовољно осмехну, кад виде где Ђуко узе торбу из кола. Ђуко саопшти делу ствар и оној двојици општинара и кмету са свим потанко и разговетно, да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него „само да не буде одвећ скупо." „Како бих ја вама прескупио!" одговараше Ђуко на ту жељу њихову: „Та сапрео би ме хлеб и со ваша. Јок, бога ми — рнвна три талира дао сам за љу." „ Е баш скупо си платио, брат Ђуко!" примети кмет: „Скупо, није вајде!" „Јес истина поскупо, ама је и ваљано! Погледајте ви, колика је то глава шећера!" „Дајде, Ђуко, да видим!" запска кмет; узе и превртетамо амо-па рече: „Није вајде, добра глава — само штета што је окрњена..." „Ништа то не мари. А бога ми, дао сам равна три талира. Није право да штетујем...." „На послетку п вреди..." рече један од општинара: „Само да није окрњена." „Баш, Ђуко, доста ти је дз^кат," рећи ће кмет: „Немој ни ти сад затезати... А заиста да није тако оштећена, далп бисмо ти три талира,..."