Otadžbina

112

ГЛАВА ШЕЋЕРА

Одатле се крену капетан обилазити осгада села. У Кујавиди је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он „за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао," и дадоше капетану тек руке ради да понесе деци. У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради. У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао пона Перу Ноповића, који му се пожали на учитеља Сретена Павлића; да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа децу, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некака празнина, каже им да не треба власт слушати; што је капетан већ „узео к знању," и добио наравно опет главу шећера да је руке ради „понесе деци." Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и т. д по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији. Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша итд. што већ иде У званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим прилежним и ревносним радом, и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звааа свога. Свуда је говорио лепе беседе, нуне поуке какву може само исказати тако вредан и ревносан капетап. Свуда је био добро почашћен и дочекан. М на послетку свуда је добио ону исту „главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци „тек рукеради". . .. Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући ио срезу „по званичној дужности" својој. Кад се већ вратио и био на домак Владимпрцима, где је среска кућа — рећи ће задовољан своме верном Ђуку: „11а, Ђуко, јесу л' батли Вучевчани, а?" „Добро је, господине, добро!" одговара Ђуко смешећи се. „Само је могло још и боље битп. Штета што је она рђа открњи, а св] г д бих је могао дати по три талира." „А по што прође овако?" * „Једва по дукат." „А колико си их већ завезао?,, „Онолико, колико смо села обишли." „Баш смо на штети, што је окрн>ена, в рече капетан па прорачунивши у себи додаде: „Знаш, Ђуко, колико смо на штети?" „Колико, господине?" „Педесет и четири села — равних 10 дуката и два талира! .. "