Otadžbina

ГЛАВА ШЕЋВГА

118

„Их, за бога, господине! Много ..." задиви се Ђуко толикој штети: ,Ах, то је све крив Радан." „Нека га вала, Ђуко!... Пдатиће он то мени лепо . ..." попрети капетан. У том већ и кола стпгоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом. Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и до сад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба с главом шећера, и што капетан сад, кад хода из јутра по канцеларпји припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање.. .. Једном се био тако занео, да је на неком акту у место нумере, коју је требало записати, заиисао ,.Л« 54 дук. са 12°/ 0 ... III. Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!.. Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета . .. . Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камо ли у Криићу. Не треба се чудити, велико је весеље! Славу слави Давид Узловић, ћата општински. Дошли су му гости све по избору. Да већ и не помињем одабране људе из самог места -- на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павлића оног, што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе за казну, што Је децу развраћао и говорио нешта ружно о власти. Не ћу поменути ни самог домаћина, што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од оца и пустио се у пискарање но сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе, да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се" стече неку пару за својих десет година, па сад хвала богу има чише дочекати своје знанце и пријатеље. Не ћу помињати ни поп Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави, а да не упусти; и што увек води за собом једну црну керину, па један нут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несретна керина вијада по цркви ускакујућа на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послата у казну за грехе њихове, а кад сутра дан са страхом приступише и отворише врата —на велико чудо, клиси из цркве поп Перин кер ОТАЏБИНА III 8