Otadžbina
8*
ГЛАВА ШЕИЕРА
115
оиијен Давид Узловић свог најмидијег госта — нашег деног капетана. „Сдужите се, изводите — колико је бог дао и добра година донела." „Хм, хм, Дашо!" поче чисто да се шади онако доста накићен капетан: „Теби је, чини ми се, свака година добра, а?" „Не брини се тп за њ, господине," упаде у реч поп Перо: „Жње он добро и без српа.... Ха, ха, ха! Је ли, ДашоР" На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом: „Ха, ха, ха!" па се чак и Цигани насмејаше. „А ти ми —јамачно жњеш српом, попе!" врати му доскочпду Давид, и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: „А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?" „Хвала богу и власти, господине!" одговори Узловић улагајући се и метнувши понизно руку на прси: »Добро ће бити, ако бог да! Само имам мало муке с Раданом . .. ." „Шта? Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом? Ха, ха, ха!" пита и смеје се капетан преко масног залогаја нилетине. Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: „Мехе - хеее!" И сви се гости грохотом насмејаше „Кеца, попе — у шевар!" викну учитељ Симо н опет се осу: „Ха, ха, ха!" а Цигани се већ нзврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу. „Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а?" упита капетан Узловића по што је већ прилично омезетио., „Та оно, господине," поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана: „не би још требало — биће и томе земана. Ама некако траљаво иде с интересом. Не плаћа на време. Грође иза рока по чптава два три месеца. Вели — „не може се," а овамо не ће да ради, па се још и пропио .. . У том поп Перо с учитељима затури за се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. „Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити. И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама . . . ." „Та*и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци.... Нема је у целој канетанији онаке!" „Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније. .... Хоћеш ми га уступити, вере ти?" „Драге воље, госиодине, само да ми се докопати...." „Хм, и ти још — „само да ти се докопати!? ..." Стегни ти њега: „Паре, море. требају мн!" Он не ће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!... Него, колико нштеш за онај виноград, да се сад погодимо?"