Otadžbina
1ПЋЕПАН М АЛИ
47
баби да ногу лијечи. Јади је понијели, Шћепане, (а то ми је стопањица да опростиш) да угони млад у торину, а не може колико ни ја да рена вуче, пак зађедни чарапом о љесини, те падни и огули десну ногу с годијени до љесице, а ноплат набоди на трнову драчу. Ево од Благовијести све њеке траве вари н привија: омана, шљеза, бубовника. Отварали јој лаће књнге, светили масла, све чиннли ко што рече, а боље даће Бог. Листопада засмрди рана као да си нов гроб отворио , наврнула се од једном живина. Досаде, брате, селу доста, а камо ли дому. Но, Шћепане, за Бога, који не умире, кад те моја срећа донијела, ако си збиља лијечник од рана , видај ми жену да ми се биједа с куће скине, а узми, брацо, берберине колико ти драго души." Пође Шћепану за руком у седам недјеља да извида Вуковицу. Глас се проспе као муња у оближње зборове, те ббници стану ријевати на јата у Махине да му лијека траже. Застарале изнемоглице нападнуте вучцем , лицином , русом , костобољом, сипаом; пак кљасти, хроми, сакати, ћори и сваке врсте рањеници падаху сваки дан у Средње Махине, а највише од кад Шћепан излијечи Вуку Марковићу сина од срдобоље. Овако лијечећи проведе Шћепан у Махинама читаву годину, купећи траве, цвијеће и коријене од Стањевске рудине до Тршљнковице, па уз лијечника н љекар постане. Никакав занат није кориснији међу простадијом и незналицама као што је врача. Гдје пук вјерује у урок и машту, у сугреб и чару, у вукодлаке, вјештице, тенце и мбре ту се смијеша лијечење с гатањем, народ тражи ко боље рожденик отвара и находи узроке, трајање и лијек немоћи. Човјек иоле хитар, као што је збиља био овај скитач, у мало времена нроучи оно о чему пук највише приања, за чим највише чезне, с чега највише чеза , пак вјешто почне наврачати толико глупаштво на своју корист. Ја сам у своје младе годпне затекао једног старца којије за времена Шћепанова пушку носио. Он ми се кунијаше да је читави тријем куће Вука Марковића, с краја на крај, бдо ирестрт вином, уљем, ракијом, медом, маслом, вуном и свакојакијем мрсом , што су ббници доноснли Шћепану у колач; пак да се трпјем под бременом угнуо, и би чпсто поринуо, но му поставе подпираче под љемез и тако га у дубак одрже. Шћепан је простирао своју хитрину и на даље, пак се лијечењем припитоми народу, проучи му ћуд и наду највише у су«једној Дрној Гори, која у то доба мирно живукаше под цркве-