Otadžbina
48
ШЂЕНАН МАЛИ
ном управом доброга п побожнога старца владике Саве Петровића- Јесени пође до Црннице, пак се тамо стани код некаква попа Кнежевића, гдје нађе, као у Махинама лијепу гозбнју и дочек. Ту, лијечећи и траве купећи, чује из устију народа, на посијел.има, на гз^внима, у мливима, читаву повијест Црне Горе, а највише упамти то, како су Црногорци уцити у Мошкова , и како у њега све надање полажу. У повратак обиде Ријечку Нахију до Добрског села , пак се зимус опет снпми низ Браиће у Махине. 0 Климепудне, газди му Марковићу крсно име, дође у званице на пиће њеки Марко Тановић Подострожанин , и он Махина, који је ходио у Нетров град су леколико Црногораца да се поклони цару рускоме Петру Ш, н да донесе Владици Сави Царске Грамате. Шћепана је тај дан спопала грозница, пак се у лостељи нригурно , и под пустом бобоћаше кад се гости вином ређаху. Тановић, лијепп и говорљиви Срб , поче да прича о цару и о мошковској господи , какви су царски двори , какве ли бале, воденице, мраморне стубе и златне коаушнице ! како га је цар по рамену куцнуо, а за перчпн од мила Бога дохватио ; пак све од једном дубоко потхвати и уздахне : „Но сам чуо да му се зла оби, омрази га Орлов жени Јекатерини, као тобож да настоји да вјеру у Мошкове преврне, те скоче господа једно вече око по ноћи, окупе најузданије стражаре, дохвати цара, спреми спутана у Сибир, и тамо га затвори у мрачној кули; а народу излажи да је преминуо: пак му живу појали опјело три дана безпатиха. Каза ми Бубић ту скоро пред Будвом да је чуо од једнога Грка, како је цар из куле омакао, и негдје у безпуће ударио, а господа му жену окруне, пак Орлов за њом влада и благо грне. Ово је, рече Бубић, пропаст Русије, јер кад остане ка дјевојци, пак се туђица удвори на домазеству, а господа туђицу изаждену да они царују, ту ти нема среће ни напретка." На ово један гост почне запитивати Тановића: „Остаде ли које дијете од те лозе ?"— „Оста, рече, једно чаме те доста прикладно , ио не ће дочекат да оца замнјени , јер ми рече Бубић да ће бити ш њим као с Урошем Душановнјем. И чујте ме добро, Махини! дао Бог да не будем зли пророк, али ако се гдје објави жив Петар, а за в чују Руси, ево међу њима покољ брацки да прича пас пасу: јер сам ја очима видио како је тај народ за царем махнит. Гледао сам кад Господара возе на златној кочији у цркву, све по улицама попадне пожапке челом на.