Otadžbina

трговачка иолитика

529

НићиФора Грегораса. Описујући, како је по нарочитој посаобини цара византијског путовао с великом пратњом у Скопље к цару Душану, прича , како су једне вечери позно залутали с кута у шуме неке, како су се протурали кроз шибље и трње, по неко певајући по неко опет тешко бринући се, док у једанпут искрснуше испред њих у помрчини „људи неки одевени у мрко сукно, с капама од руна, изгледајући као ђаволи ; по неко од њих беше оружан само копљем, по неко опет само наџацима (ваља да буздованима ?); у већине нит је било окдопа на прсима нит шлемова на глави ; било их је који су понеди праћке и опет и таквих који су носили стреоник Поздравише нас својнм језиком (т. ј. српски) пристојно и весело и рекоше нам, да су стражари путова, и да гоне оне који би хтели да чине штету њивама и околини". 1 — Ово је сведочанство не само занимљиво, изводећи нам нред очи тако рећи живе стражаре путова него оно је важно и по томе што сведочи, да је у Душановом царству не само путник, калуђер и трговац уживао заштиту већ и земљоделац. С овим што по НићиФору стражари веле да имједужност, да и њиве од потрице чувају ваља упоредити и чланове Душанова законика, који прописују казни за нехотичне и хотимичне потрице по њивама, ливадама и пољима. (чл. 177, 178, 179 у изд. Ст. Нов.). Не знамо баш извесно , да ли су трговци плаћали какву нарочиту таксу за овај спровод по путовима. Како се у законику ништа о томе не спомиње , нити има што о томе у листинама које су нам од Душана познате, и како се поред тога у једној листипи, коју напред поменусмо, изреком каже, да се од трговаца ништа „по путовима не наплаћује", — то је сва прилика да се за спровод по путовима од грговаца заиста ништа ни нанлаћивало није. Онај чланак законика који смо напред под 3., навели, очевидно се односи на извесне неке злоупотребе од стране царевих цариника. Да смисао његов разумемо, ваља нам се сетити да се царина није наплаћивала од онога што се увезе већ од онога игго се дејствително у земљи прода. Трговац који је донео какву купљу у Призрен ако је нашао добра купца он ју је и продао и тада царинику царину платио. Није ли купца нашао, то је купљу своју носио даље на други какав трг. Царине су се давале под закуп, и цариник закупац призренскога трга, био је лично интересован, да трговац који једном с еспапом међу зидине призренске уђе, еспап тај ту и прода 1 Ширћогае Оте^огае Кош. ћ. с. Вуг. Мз4ог. нуг . VIII, 170. отаџбина ш. 34