Otadžbina

530

ТРГОВАЧКА ПОЛИТИКА

ма било у бесцење. Закупци царина додазили су у искушење да чине свакојаке сметње трговцу, који би хтео да са непродатим товаром својим остави трг њихов, па потражи други. Оваку здоупотребу Душан хоће да укине, те да сваки може вољно продазити по трговима. Чданак законика који смо навели под 4., хоће да стане на пут другој једној злоупотреби. У областима царевих намесника, у пространим баштинама властеоским , било је повише омањих тргова. На њима је наравно и трговачки обрт мањи, а према томе и добит цариницима и власницима сразмерно мања , од оне на великим трговима царевим. Приватни интерес властелина , или и власника неке области, био је да, трговац прода што има и купи што му треба, на његовоме тргу, као и да народ са његове баштине, или и из његове области, на томе тргу купује и ародаје. Али како су и продавци и купци обично радије одлазили на велике царске тргове, где је свагда било боље прилике и да се прода и да се купи, то је но неки властелин и по неки власник гледзо да чини разне сметње томе природноме покрету, забрањивао трговцима и својима да на ведике трге иду, кад кад их и сидом задраивао итп. Ово је што закон Душанов хоће да пресече. Петоме члану немам шта да додам, јер он се сам собом разуме. Страним се трговцима за цело није могла дати већа гарантија за правицу, него што се у пороту узимала половина поротника од њихове народиости и вере. У осталом ово је начело било у оно доба примењивано и у више других сз у времених држава. Ј^ога-о бих додати, да се на пороту, којаје судида о споровима између Срба и Дубровчана, без сумње односило оно опште одређење Душанова законика : „^д кеднко дмо гестћ 24 ПОрОТШЛјН, а 2ЈД П01-11.11 |ј ДД1,Г1> 12 иоротнши., Д 7 у \ ШДО ДМО Ш6СТБ. II Т 1.7,11 П0(№ТИН1|Н ДД И6 СВ МОД 1.111! Ш1КОГЛ оумнритн, (1Л7,1{Т. мнрлкнтн ндн сокрнкнтн". (Чд. 20), По смрти Душановој, једна између првих повеља, које је Урош као цар потпнсао, била је потврда сдободе трговања по српској царевини свима трговцима, био то „ДвЕрокудшииц Кнстдк!. нлн Н1п, кто. 8 Ово посдедње „ндн н»5. кто", даје мисдити да су осим Мдечића још и други Тадијанци (н. пр. Јакињани и Фдорентинци) трговали по Србији а иа сву придику и Угри и Грци. Нова је вдада жедела да се, давши одмах сопственом својом иницчјативом сдободе трговања свима народима у наоколо, измири и опријатељи с њима што је у ономе тренутку заиста и била потреба. С гарантијама, какве је Душанов законик трговини дао,