Otadžbina

ТРГОВАЧКА ПОЛИТИКА

531

и с добром вољом Урошевом да ништа не украћује од онога што су његови нредходници дади и учиниди, трговина би се и под њиме развијала и напредовала , да по несрећи нашој не настунише нередп у земљи , а с њиме наравно и несигурност за трговину. По насшшој смрти Урошевој унутрашњи рат је расгрзавао Душанову царевину. Пропаст на Марици, унутрашњи запдети и борбе, задади су тешке ударце трговини. Трговачки путевн преко Србије у Цариград и Романију затвориди су се. Дубровчанима ваљаде нужним начином нокдонити више пажње воденоме путу у Цариград. Нереди у српским земљама принудили су ведики део дубровачког капитала, који је дотде у рударским радњама, у трговини и у разним предузећима по Србији удожен био, да се тргне натраг и да тражи себи другога поља. Много трговачке интедигенције и трговачког капитала дубровачког окренудо се отада радњама на истоку, у Тунису, Мисиру и у Мадој Азији. (АррешНш, I, 212.) Нереди и неизвесност политичких одношаја, која је услед њих дошла , донели су собом да Дубровник по неких година није знао, коме да предаје „српски доходак". Читаву се годину устезао да га Вукашину преда. Посде 1375. год. сдали су га редовно Л.азару. После Еосова предаваше га краљевима босанским. Него су у исто време понешто давали и кнегињи Милици п деспоту Стевану. Кнез Лазар, трудећи се да обнови јединство државно и да заведе ред, чинио је што је год могао и за трговину. Дубровчани дуго после његове смрти спомињу са захвалношћу потпору и заштиту, коју је трговина у њему налазида. Има једно нисмо кнеза и већа дубровачкога кнегињи Мидици (кира Евгенији) п кнезу Стевану од 8. Октобра 1398 год., у коме кажу : „в&семв скитл ис скрокпо , герп ^д светопоунншлго кие^д нз вврн господј.сткд !.1К Ш10Л1Л.СТВ0 НДШВ^В ТрЈ,ГОЕ1.1|I. ДО,*ОДНДН СК Н СБ КСДН1|ШГ. НМЈПћеШ. СТ01ЛЛН н кел.нко кр-кме к кллдлннго госноддствл кн, н плие слог.одно полоднлн ннк1ш некЈ^врлнно скплшденн н ®вдроклпн". (Спом. Дубров. Арх. I, 17). Године 1401 Септембра 15. опет им пишу : „Хштаи. ге господннп когв н келнувство сллкногл светоноунвшдго господннл кне?л Лл^лрл 1Ср/> № НЛСГ. 110Л10СИЛ1. II ПрНУНЛ!. С€К'1; Пр|1иТ6К№, Н ,\'ОТМ1. № ДЛ шпкнио н гредемо С1. трг./мн н сг. нотрквдмн по кго др/.ждкн, н пл то ^ЛПНСЛЛI. НН келнкв Н СЛЛК1Ц" кврв ГОСПОДГ.СТКД 1.18, кдко дд гредемо слог.одг.110 н ннкнмћ нек/.^врлнпо по вг.сон гего држдки," (Спомен. Дубр. Арх. I, 35). До сада се још није нашда дистина, из које би видеди у појединостима све сдободе које је Лазар Дубровчанима дао. 34*