Otadžbina

532

ТРГОВАЧКА ПОЛИТИКА

Али опет за то за н.их дознајемо од чести , из једне његове повеље (Моп. 8ег1з. 205), а од чести из позније преписке Дубровпика с деспотом Стеваном Високим. По њима би рекли да је Лазар дао ове слободе, односио ове повластице : 1., да трговина са сољу буде онако , како је Душан наредио ; — 2., да трговцима њиховим није посионога дара и да нису дужни никоме ништа поклањати ; — 3., у споровима са Србима да се суде поротом , у којој ће бити половина Дубровчана , који се нађу у ономе месту или где у околини ; — 4., у потраживању својих дугова по Србији, да се обраћају суду; — 5., ако се одлучи да се с Дубровником зарати , даће трговцима љеговим времена да са свим својим имањем изађу из државе његове. Колико је рока требало да се даде, види се из писма, које кнез и веће дубровачко писаху деспоту Стевану 14. Августа 1416. Помињући „крдсие ^дпнсе прх.ке господе срккеке н роднтеди господксткд тн" настављају „д мегн) штм доврвмн мпн н ^дконк « нрдснадћ гсокедвдк вдрћжн се , дд дко бн се сдоуундо (®дт, *есд когг оукдонн) терк господкстко тн \ отђдо ндск рдтокдтн , дд се ндшкјп , нмд нд шестћ мисецк «(№. тогд прнпокндитн , кдко дд се скнпе ск ш.скмк сконнк н пондк едокодно кднк дрка!дке срвкске." (Спом. Арх. Дубр. I, 141). У ономе што смо под 3., навели, биће или да се подразумевало или да се каквим актом накнадно објаснило, да распре међу самим Дубровчанима, расправљају сами Дубровчани (конзул и чисто дубровачка порота). Свакојако Дубровник пише 15. Јула 1416 деспоту Стевану: „кдшд кеднкостк докро ?нд, герк нмдмо 8 покедн скстопоункшђмк роднтедшк господксткд тн ^дпнсдно н сддкнемк господксткомћ тн поткрггено д мегго ннбмн докрг.мн икетн: дко се кои тдмо сдоуун мепо ндше Доукрокудне , дд се мегн) сокомк соуде". (Сиом. Арх. Дубр. I, 137). Још се види да јр осим свега другог кнез |«1азар подјемчио Дубровчанима да „преузма" не буде и да прав за кривога не одговара. Првога Октобра 1397 Дубровник пише Стевану : ;) Кдшд мндостк ^нд, герк мдк ккспкк господк срккскнхк " одк скетопоункшдго кне^д гестк ндмк ^дпнсдно дд не прт.оу^мд ннком«, н дд гедднк т,п дркгогд не пдтн." (Спом 1 Арх. Дубр. I, 10). Позније онет у писму од 24. Априла 1405, жале се како је неки Турчин у држави Маре Бранковићке узео на силу од неких Дубровчана 5 товара свите, наводећи за узрок, да су му неки други Дубровчани дужни за со, — па пишу Стевану : „Господкстко кн ?нд, дд мегго ннт .МИ докргмк ^дконн ii сдокодкштнндмд к0№ нмдмо 8 ноксдијск, к01€ № ндмк екетопоункшн кне^к роднтедк кн по нгегоки мндостн јјдпнсдлк н