Otadžbina
ШЂЕПАН МАЛИ
57
еовији сад су сгвари удариле низа страну, као по прав' гдје жена пуштеница вдада, која је вијенце погазила кад својега мужа зајми у беспуће. Ја сам могао гдје и гдје главу покрити да се од таквога зла уклоним, да својијем очима не гледам укоре који данас Мошковијом владају, а .1и ме срце иотезадо свакад пут Црне Горе. По питању прођем миога брда и поља, пребродим многе ријеке и језера, прегазим турску земљу и латннску, док допрем у ваше сусјесгво да вас из потаје опипам и упознам. Све што сам о вама чуо и мисдио то и нађох. Данас, о вашему највишему свецу на даи сдободе, кад се јунаци сдаве, а браниоце својег огњишта издажу свијету на видик ; ево дох гдавом између вас, да вас поздравим, да се упознамо. Ја се уздам да ме не ће до овдје стићи биједа, и да ће се просути зује и вадови, који против мени брече, о ове стијене, у које је слобода, одасвуд прогната, нашла уточиште и одмор." Ко није на сваку ријеч на по се пазио, но на читави говор није се ни сјетио како је заидетеи и мутан. Но протопоп Абрамовић намигну Тановићу пак по црногорски одговори годогдав: „Добро си дошао , путниче. Ја сам ти ријеч једну и по једну избројио, ади ми једна омаче, иди си је замео. Чисто кажи пред народом јеси ли цар мошковски да ти се клањамо као што цару пристоји. Ако нијеси, а ми ћемо те свакако примити као добра чојка." Шћепан се бпјаше готово помео, но хитри Тановић прискочи у помоћ. Сними капу и баци је под лијево пазухо , пак отворито кликну: „Нека приступе они што су са мном одиди у Петров град на поклон цару мошковскоме." Кад приступе сви, опет Тановић прихвати , с руком на нрсима. „Чуј, народе : ево нас седмине који смо се гледали царем Петром очи у очи; живи ни очи; ми полажемо гдаве и имуће да је ово главом цар Петар, а ето свједок виси у манастир под Махинама, пак нас бадите под гомилу ако узлажемо." На тако озбиљно јемсто главари поставе Шћепана 1 а сједало, пак приступе један по један да му љубе скуте и руке. Еад се измијени вас окуп, Шћепан се попне у дубак на сједадо , пак кротким гдасом рекне : „Црногорци ! ја Шћепан надимком Мали, којега ви данас признасте господаром , примам част, и наређујем да мирите крви међусобне, а свако ново здо биће злочинцу на ново , н погинуће руком од суда. — Црковну главу да почитујете као намјесника Христова на земљи, то заповиједа Бог и свети Јеросалим којијема ја сдужим." Мислило се онда, пак се и сад мисли, да је Мали Шћепан био римске вјере. Ову мисао тврде два примјера, први што