Otadžbina
ЖЋЕПЛИ МАЛИ
61
хулимо на гостопримство, да га проженемо, пак да нас околишни зборови по прсту казују. Богме не ћемо, све нас Турци љетос ископали. Ми ћемо се за њ потхватити, било вама, било судтану, да ће мировати као до сад. Звао се дар, или кнез, или ђаво из пакла, што то смета султану кад Дрна Гора свакако није његова? Шта да се плаши од празног имена? Томе не ће вико вјеровати ко слано једе! А што говориш, честити провидуру, да нам не ћеш помоћи, хвала Богу, ми ћемо се сами клати Турчином као од Косова, пак ако нас смрве, ми поштено у гробу, а ви стидно на земљи. Триста се цара објавило ми се закдесмо једном бити нјерни дужду, алп наше старе обичаје чуватп као очп у глави, ово нпјесмо ни предали ни продали, ово је јуначка днка, коју ћемо бранити као старински аманет. Ако Шћепан без наше прикојасе дигне нз Махииа било на Цетиње, би.10 у Млетке, пак га и за дужда узели, ми му бранити не ћемо чисто; алп га изагнати нппошто док не останемо на ђевојци, јер су таве наше теразпје на које мјеримо поштење народње." Провпдур поче сбећавати главарима златне крсте, брод соли п суха хљеба ако Шћепан исели. А кад видје да мито не приања, стаде пријетити да ће објесити главаре и поваљати им куће. На то Станишић: „Мн смо дошли овђе на вјеру. Ако и нас објесиш пред Котор, остаде Шћепан у Махинама, гдје га Богу хвала нма ко бранити. Но немој тако, честити нровидуру, за једнога Бога, но чувајте нам образ и за вас је боље; ако данас пљунемо на вјеру , ако ни мито омили, ако не пријетње препану, не ће ни по вама добро бити; тако се не влада до у Турчина." Провпдур се није сјетио да нема у власника горе погрешке што пријетитп п обећати а не испунити. Тако се главари махински поврате као добитници, и кажу Шћепану све од ријечи до ријечи. Мало иза тога договоре се међу собом Црпогорци да изведу Шћепана на Цетиње. Протопоп Абрамовић из Бјелица, који је водио ово коло, и војвода Вуксан Милић побоје се да ће лукавство млетачко доћи главе Шћепану; а чувши уз то да Турчин војшти на врат на нос по Анадолији и Румелији, дођу у Махине под изговором као да ће у Црној Гори мирити крви. Кад горе, удрп Тодосије да се пријечи из петнијех жила. Принуди старога Саву преко Арсеније да пошаље Црногоцима писмо у којему се куне и преклиње да је Шћепан лажац, који ће навести Црну Гору на пропаст. Кажу људи да се владика склонио